Чудо

Ово је истинита прича о девојчици и њеној великој љубави према млађем брату, који је тешко оболео… требао је да умре због тумора на мозгу. Могла је да га спасе само компликована и скупа операција. Родитељи су били сиромашни, али су заложили сву имовину и учинили све да га спасу… али то није било довољно.

Једно вече отац је рекао уплаканој мајци:

- Не може овако даље, драга. Мислим да смо дошли до краја, њега може спасити само чудо Божје!

Девојчица је све слушала шћућурена у углу собе. Отрчала је у своју собу, разбила касицу и отрчала до оближње апотеке. Стрпљиво је чекала, а кад је дошла на ред, пропела се на прсте и пред апотекара сасула свој ситниш.

- Шта би ти хтела, душо?

- То је за мог брата, господине, много је болестан. Дошла сам да купим чудо.

- Нисам те најбоље разумео – рече апотекар.

- Мој се брат зове Андреј. Има нешто што му расте на глави, тата каже да је готово, да га само чудо може спасити. Ја волим свог брата, зато сам донела сав новац да купим чудо.

Апотекар се тужно насмеши и одговори:

- Али ми не продајемо чуда.

- Ако нема довољно новаца, могу још да потражим. Колико кошта једно чудо?

У апотеци се затекао висок и наочит човек озбиљна лица који је са занимањем пратио разговор.

Док је апотекар немоћно ширио руке, девојчица је плачући скупљала своје новчиће. Високи човек јој приђе и упита:

- Зашто плачеш, мала? Шта се догодило?

- Господин апотекар неће да ми прода чудо и неће да ми каже колико оно кошта. То је за мог брата Андреја, који је јако болестан. Мама каже да мора на операцију, а тата да то не можемо да платимо и да Андреја само чудо Божје може спасити. Зато сам донела све што сам имала.

- Колико имаш?

- Долар и једанаест центи… Али знате, – дода тихо – могу потражити још новца…

Човек се насмеши.

- Мислим да неће требати. Чудо за твога брата кошта долар и једанаест центи!

Једном је руком покупио ситниш, а другом нежно узео девојчицу за руку.

- Поведи ме својој кући, – рече – желео бих да видим твог брата и разговарам са татом и мамом. Можда ћемо успети да пронађемо чудо које им треба.

Отмени високи господин и девојчица изађоше из апотеке држећи се за руке. Тај човек је био професор Карлтон Амстронг, један од најпознатијих светских неурохирурга. Оперисао је малог Андреја, који се за неколико недеља потпуно опоравио.

- Ова је операција право чудо… – рекла је мама. – Питам се само колико је коштала.

Девојчица се насмешила не рекавши ништа. Знала је да је Бог послао доктора и да је чудо коштало долар и једанаест центи.

Њеног брата је спасила њена љубав и вера, а оне немају цену.


Јер вам кажем заиста: ако имате вере колико је зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће и ништа неће вам бити немогуће. (Мт. 17:20)