Магарац који је згрешио

У своме оку не виде балван, а у туђем виде трун

Лав, леопард, хијена и магарац састаше се једном да поразговарају о томе како им је тежак живот. Година је била сушна, па су једва успевали да нађу мало хране.

- Зашто ли је дошло до овога? – понављали су по ко зна који пут.

- Мора бити да је неко од нас згрешио јер нас Бог иначе не би овако казнио – рече једно од њих.

- Како би било да исповедимо своје грехе и да се покајемо? – одговори други.

Сви пристадоше на то, и лав проговори:

- Ох, ја сам учинио тежак грех. Срео сам недавно близу села једног младог бика, сачекао сам га у заседи и појео га.

Остале животиње погледаше лава, од кога су зазирале због његове снаге, па одмахнуше главом.

- Не, не – побунише се сложно – то није никакав грех!

Онда рече леопард:

- Ах, и ја сам ужасно згрешио. Наишао сам у долини на једну козу која се била изгубила од свога стада, ухватио сам је и прождрао.

Животиње погледаше леопарда, чијим су се ловачким способностима необично дивиле, и одговорише одлучно:

- Не, не, то није никакав грех!

Тада узе реч хијена:

- Страшан сам грех учинила. Ушуњала сам се једном у село и ухватила пиле, па сам га однела и појела.

- Не, не – рекоше остали. То није грех.

Најзад рече магарац:

- Мој газда, терајући ме једном путем, срео је неког пријатеља и застао да поразговара с њим. Док су они причали, ја сам пришао ивици пута и чупнуо две-три травке.

Све животиње погледаше магарца, према коме нико није oceћao страхопоштовање нити дивљење. Један часак владала је тишина, а онда сви тужно заклимаше главом и рекоше:

- Е, то је грех! Да, да, то је тежак грех! Ти си крив за све наше муке и невоље!

На то се лав, леопард и хијена бацише на магарца и растргоше га.