Поклон
Почетак приче иде далеко у прошлост, када је неки мушкарац казнио своју петогодишњу ћеркицу, јер је изгубила неку врло драгоцену ствар, а новаца је у оном времену било врло мало. Био је Божић.
Следећег јутра је девојчица донела малу кутију на поклон и рекла:
- Тата, то је за тебе!
Тати је било врло непријатно, али кад је отворио кутију и видео да унутра нема ничега веома се наљутио и прекорио ћеркицу:
- Ако нешто поклониш, очекује се да се у кутији нешто и нађе!
Девојчица га је жалосно погледала и са сузним очима рекла:
- Тата, али није празна. До врха сам је напунила пољупцима само за тебе.
Тата је био ганут. Клекнуо је пред кћеркицу, чврсто је загрлио и замолио је за опроштај. До краја живота је чувао ту кутију поред кревета и увек би је – када се осећао изгубљено и очајно – узео, отворио, и из ње узео један пољубац и сетио се љубави коју је кћерка имала за њега.