Поклон

Почетак приче иде далеко у прошлост, када је неки мушкарац казнио своју петогодишњу ћеркицу, јер је изгубила неку врло драгоцену ствар, а новаца је у оном времену било врло мало. Био је Божић.

Следећег јутра је девојчица донела малу кутију на поклон и рекла:

- Тата, то је за тебе!

Тати је било врло непријатно, али кад је отворио кутију и видео да унутра нема ничега веома се наљутио и прекорио ћеркицу:

- Ако нешто поклониш, очекује се да се у кутији нешто и нађе!

Девојчица га је жалосно погледала и са сузним очима рекла:

- Тата, али није празна. До врха сам је напунила пољупцима само за тебе.

Тата је био ганут. Клекнуо је пред кћеркицу, чврсто је загрлио и замолио је за опроштај. До краја живота је чувао ту кутију поред кревета и увек би је – када се осећао изгубљено и очајно – узео, отворио, и из ње узео један пољубац и сетио се љубави коју је кћерка имала за њега.