Онај који даје

Мом пријатељу полубрат је за Божић поклонио ауто. На Бадње вече, када је изашао из канцеларије на улицу, око његових сјајних нових кола обилазио је неки дечкић, загледао их и дивио им се.

- Да ли су то Ваша кола, господине – упитао је.

Пол је климнуо главом.

- Добио сам их од брата за Божић.

Дечак је био запањен:

- Хоћете да кажете да Вам их је брат дао и да Вас она нису коштала ни цента? Знате, желео бих… – оклевао је.

Пол је био сигуран да зна шта би он желео. Желео би да има таквог брата. Али оно што је тај дечак рекао, потресло је Пола до сржи.

- Желео бих – наставио је дечак – да могу да будем такав брат.

Пол је изненађено погледао дечака, а затим сасвим спонтано запитао:

- Да ли би волео да се провозаш у мом аутомобилу?

- Како да не бих!

После краће вожње, дечак се окренуо и ужареног погледа замолио:

- Господине, да ли бисте били добри да возите до моје куће?

Пол се смешкао. Мислио је да зна шта дечак жели. Жели да покаже суседима да може кући да се довезе у великом аутомобилу. Међутим, Пол је поново погрешио.

- Молим Вас да станете испред она два степеника, рекао је дечак.

Журно се попео. Убрзо затим, Пол је чуо да се враћа, али није ишао брзо. Носио је свог малог брата који је био богаљ. Ставио га је на доњи степеник и показао му кола.

- Видиш Бади, управо како сам ти рекао. Брат му их је поклонио за Божић и нису га коштала ни цента. Једнога дана ја ћу ти поклонити баш таква… и онда ћеш и сам моћи да видиш све те лепе ствари које се за Божић стављају у излоге, а које сам покушавао да ти опишем.

Пол је изашао и ставио дечака на предње седиште у колима. Старији брат, блиставих очију, попео се поред њега, па су њих тројица кренули у незаборавну празничну вожњу!

Те Бадње вечери Пол је схватио шта је Исус мислио кад је рекао:

- Срећнији је онај који даје…