Старац и срећа
Неки учени човек сретне пред црквом некаквог старца, пуког сиромаха, и поздрaви га:
- Добар дан, желим ти, старче.
- Не сећам се да је неки дан био ружан за мене – одговори старац.
- Желим ти срећу! – настави учењак.
- Ја несрећан никад нисам био – одговори сиромах.
Зачуди се учени човек, замисли и запита:
- Зар ти једини можеш бити срећан међу људима, кад је сав земаљски живот пун брига и беде?
- Несрећан је онај – објасни старац – који тражи срећу на земљи. На земљи нема друге среће до ослањати се на вољу Божју. Пријатно и непријатно, горко и слатко у животу ја свакад примам од Бога покорно и са љубављу.