Старац и срећа

Неки учени човек сретне пред црквом некаквог старца, пуког сиромаха, и поздрaви га:

- Добар дан, желим ти, старче.

- Не сећам се да је неки дан био ружан за мене – одговори старац.

- Желим ти срећу! – настави учењак.

- Ја несрећан никад нисам био – одговори сиромах.

Зачуди се учени човек, замисли и запита:

- Зар ти једини можеш бити срећан међу људима, кад је сав земаљски живот пун брига и беде?

- Несрећан је онај – објасни старац – који тражи срећу на земљи. На земљи нема друге среће до ослањати се на вољу Божју. Пријатно и непријатно, горко и слатко у животу ја свакад примам од Бога покорно и са љубављу.