Има ли живота после рођења?
Једно јутро, након доброг сна, пробуде се близанци у мајчиној утроби и почну се препирати:
- Ма хајде!? Немој се шалити да верујеш у живот после рођења?
- Па, овај… сигурно постоји нешто након рођења. Можда се овде за то припремамо?
- Јеси блесав! Живот после рођења? То нема никаквог смисла. Како би то уопште изгледало?
- Не знам… волео бих да буде пуно светла и простора! Можда бисмо могли трчати? Било би забавно јести својим устима!
- Ти си луд! Немогуће је ходати и јести својим устима. Да није тако, онда не бисмо имали пупчану врпцу, а имамо је. Кажем ти, рођење је крај!
- Не знам, али верујем да ће се догодити нешто добро. Нешто што не можемо ни замислити.
- Ти си стварно луд, нико жив се од тамо није вратио! То значи да је рођење крај. Осим тога, шта недостаје овом животу овде?
- Можда ћемо изаћи напоље и срести Маму. А она ће се бринути за нас, љуљати нас, хранити, мазити…
- Мама?! Не могу веровати? Ти верујеш у Маму! Па добро, где би по теби та Мама требала да буде?
- Не знам. Можда свуда око нас? Можда смо живи са-мо захваљујући њој? Можда без ње не бисмо могли ни да размењујемо мисли? Мислим да без ње не бисмо уопште постојали!
- Ма хајде! Да ли је неко видео Маму? Ја нисам. Зато је јасно да не постоји!
- Да, могуће је да не постоји… Али, знаш… понекад, када смо потпуно мирни, као да је чујем како пева и додирује наш свет!