Посадио ратар младе маслине, па се молио Богу:

– Господе, молим Те, пошаљи кишу мојим маслинама.

И Господ посла кишу. Маслине се напише влаге, а ратар продужи да се моли:

- А сад Господе, молим те, пошаљи много сунца, маслинама је потребна топлота.

И Господ посла сунца. Маслине су лепо расле. Ратар продужи да се за њих моли:

- Господе, пошаљи мало мраза, да младе маслине учврсте свој корен и гране.

Господ посла мраз… али младице не издржаше тај мраз. То је ратара ожалостило. Почео је да јадикује и очајава.

Пође он код другог ратара да му све исприча и подели са њим своју тугу.

- Имам и ја младе маслине. Погледај! – рече други ратар.

Његове су маслине биле лепе. Ја се Богу молим за младе засаде. Кажем му:

- Господе, Ти си Творац света, па и мојих маслина. Ти најбоље знаш шта им је потребно!

Наравоученије:

Ми често молимо Бога да нам дâ оно што нам је, по нашем мишљењу, неопходно. Али само Господ зна, шта нам је заиста потребно.

* * *

Живео једном један сељак који је све време мислио да би било много боље кад би он сам одређивао временске прилике.

Бог је видео његове мисли и рекао му је:

- Пошто мислиш да боље знаш кад је какво време потребно, овог лета сам управљај временом.

Сељак се много обрадовао и одмах је пожелео сунчано време. Кад се земља осушила, пожелео је да ноћу пада киша. Жито је расло на пољима као никад раније. Сви унаоколо су били радосни гледајући невиђено велико класје.

У јесен, кад је поље пожутело, сељак је почео да скупља летину. Међутим, његово разочарење је било велико: показало се да је све класје празно! Пожњео је само сламу.

И опет је сељак почео да се жали Богу што је летина никаква.

- Али, наручивао си време по свом нахођењу – одговорио је Творац.

- Слао сам наизменично… час кишу, час сунце – почео је да објашњава сељак. – Све сам учинио како треба. Не схватам зашто је класје празно?

- А на ветар си заборавио? Због тога ти ништа није пошло за руком. Ветар је потребан да преноси прах с једног класја на други. Тада се жито оплођује и летина бива добра.

Сељак се постидео и помислио је:

- Не, боље је да Господ Сам управља временом. Својом "мудрошћу" можемо да направимо само збрку у природи.