Улази ли грех на уста? [1]

Почео неки човек да зида кућу, па кад чу да је у село дошао Свети Сава, замоли га да дође и очита молитву, да би посао што боље завршио.

Оде Свети Сава код њега, кад има шта да види: домаћин спрема месо за ручак, као да није пост.

- А знаш ли ти, домаћине, да је сад пост?

- А, грех не улази на уста, него излази из уста! – само одмахну руком овај.

- Ко те то научи?

- Неки човек. Још је рекао да то у Светом Писму пише и да је сам Христос то рекао!

- Добро! – рече Свети Сава – Нека ти је са срећом нова кућа! Темељ си ставио. Сад баци, како било, једну циглу на њега па се усели и у здрављу да живиш у кући довека!

- Шта то причаш, човече Божји, за кућу су потребне све цигле, а не само једна! А и оне морају да буду стављене равно, у четири зида, строго по пропису, а не бачене било како, иначе – нема ништа од куће!

- Е, синко мој, тако је и са побожним животом! Ако неко хоће да се спасе није довољно да зна само једну реченицу из Светога Писма, па и њу искривљено и наопако, него све! На много места у Светом Писму сам Христос говори да је пост неопходан и да се без поста не можемо спасти! Ко пости – душу гости!

Ко ради стомака Свето Писмо криви,

нек’ не лаже себе да побожно живи.

Онај ко не пости, све што хоће једе,

болест спрема телу, а и души беде.

Свети Сава учи богате и просте

да се Богу моле и пост сваки посте!