Битка у човековој души

Некада давно, деда је своме унуку испричао једну животну истину.

- У души сваког човека се води битка, као борба између два вука… у души свакога од нас. Један вук представља зло – представља бес, завист, љубомору, жаљење, похлепу, ароганцију, самосажаљење, кривицу, грех, срџбу, инфериорност, лаж, лажни понос, егоизам… Други вук представља добро – представља оно што пружа ужитак, мир, љубав, наду, истину, ведрину, понизност, љубазност, доброту, срдачност, дарежљивост, саосећање и веру.

Унук се замисли на тренутак, па упита деду:

- Који вук на крају победи?

Деда одговори са осмехом:

- Увек побеђује онај кога храниш!

* * *

Једне вечери стари Индијанац, седећи крај ватре, испричао је свом унуку каква се битка одвија у сваком човеку:

- Сине мој, у сваком од нас боре се два вука. Један је зло: бес, љубомора, завист, кајање, похлепа, надменост, самосажаљење, кривица, осећање мање вредности, лагање, гордост, лажни понос, немогућност праштања и Ја. Други је добро: радост, безусловна љубав, праштање, нада, љубазност и доброта, спокојство, сталоженост, понизност, благонаклоност, разумевање других, великодушност, истинитост и вера.

Унук је неколико тренутака ћутао и размишљао о ономе што му је деда рекао, а онда га је упитао:

- Који вук побеђује?

- Онај кога храниш – рекао је стари Индијанац, без размишљања.