Св. Серафим
Данас, када сам ишао у школу, стајао сам на станици чекајући са другом аутобус. Наједном, прилази нам старији човек, запуштен… и упита:
- Извините, могу ли нешто да вас питам?
- Наравно да можете, реците? (очекивао сам да ће да пита колико је сати, или када долази аутобус…)
- Већ две вечери спавам на овој хладноћи, па ако би могли да ми дате неке старе одеће и обуће ако имате…
Остадох без речи на пар секунди. Кроз главу ми је прошло хиљаду мисли… Сав збуњен одговорих:
- Ми, тренутно, немамо ништа… Идемо у школу… Али, ако би могли да будете овде вечерас око 8 сати, могао бих да вам донесем!
- Немам ти ја куда… – одговори он, и додаде – Чекаћу те, и нека те господ Бог благослови!
Када сам се вратио из школе све сам испричао мајци, и отишао да погледам шта имам од старе гардеробе. Прикупио сам џак старе гардеробе оца и деде, а у међувремену мајка је без мог знања испекла колаче и упаковала ми да понесем напаћеном човеку.
Отишао сам, и затекао га како лежи на клупи. Дадох му џак, и ставих тањир са колачима поред њега. Он устаде, погледа ме, и изљуби. Отвори новчаник, који је наравно био потпуно празан, осим иконе Пресвете Богородице која је била у њему. Узе је и поклони ми је!