Дете и песак

Дечак се играо у песку. Није имао лопатицу, па је шакама пунио кантицу. Дуго је тако радио и много се растужио кад је видео колико је мало песка у кантици.

Што је он више грабио и чврсто стискао шаке, то му је више песка цурило кроз прсте. Дечак се разбеснео, али му бес није помогао. Кантица је и даље била скоро празна.

Онда се досетио, претворио је дланове у лопатице, па је преносећи песак отвореним длановима убрзо напунио кантицу.

Живот је попут песка. Више га има на отвореним длановима него у стиснутим шакама.

Када желиш нешто да поседујеш и не желиш ни са ким да поделиш, то се из чврсто стиснутих шака измигољи као песак.

Благословене су руке које дају и деле.

Бог нам је дао много, да би могли и другима да пружимо и помогнемо.