Играти се са Богом

Бруно Фереро (Bruno Ferrero)

Једнога дана неки се човек заустави у дворишту где су се играла деца. Човек поче изводити колутове и низ других шала да би их забавио. Мајка једнога од дечака посматрала је то с прозора. Након неког времена сиђе у двориште и приђе сину.

- Ах, овај је уистину свет човек – рече му. – Сине мој, иди к њему!

Човек стави руку на дечаково раме и упита:

- Реци ми, шта би хтео да будеш?

- Не знам – одговори дечак. – Шта бисте ви желели да будем?

- Ти мени треба да кажеш шта желиш да постанеш.

- Ах, ја бих се најрадије играо.

- Хоћеш ли се онда играти са Богом?

Дечак је био затечен и није знао шта да одговори.

Онда му светац рече:

- Ако се будеш знао играти са Богом, научићеш једну од најлепших ствари на свету. Сви Бога доживљавају тако озбиљно да је постао смртно досадан. Играј се са Богом, сине. Бољег суиграча од Њега нећеш наћи.

Неки полицајац је посматрао призор мноштва људи на пијаци која је личила на мравињак. Изненада му се укаже пророк Илија. Полицајац искористи прилику и замоли пророка:

- Просветли моје незнање: хоће ли ико од ових са пијаце ући у будуће Царство Божије?

- Нико, баш нико! – Одговори пророк, одмахујући главом.

У тај час дођоше на пијацу два човека. Почели су да изводе акробације, шале и лудорије да привуку људе. Ускоро их окружише деца и одрасли, уживали су смејући се и тапшући.

Пророк Илија повиче:

- Ови ће сигурно ући у будуће Царство Божије!

Полицајац пође двојици забављача:

- Шта ви продајете? – упита.

Они одговорише:

- Иако нам је срце често тужно, свима нудимо радост живота.