Како су изумрли диносауруси

СИН: Види, гуштер!

ОТАЦ: Знаш, понекад мислим да диносауруси нису изумрли, него су само прошли кроз неку праисторијску економску кризу током које су се претворили у гуштере.

СИН: А можда су били превише велики да би стали у Нојеву барку?

ОТАЦ: Не верујем. Богу је све могуће, а Он слуша онога ко Њега слуша и помаже му у свему. Диносауруси нису могли да буду већи од Нојеве праведничке молитве. Хеј! Па ово је права прилика да испробам програм времеплова на компјутеру који сам управо измислио.

Одлазе пред компјутер.

ОТАЦ: Време: Потоп. Тема: диносауруси.

СИН: Јао, колики су!

ОТАЦ: У нешто гледају…

СИН: У телевизор! Ено и сателитске антене!

ОТАЦ: А увек сам се питао како је могао баш цео свет да се исквари! Сад ми је све јасно!

СИН: Ево га и праотац Ноје: Моли их на коленима – стоти и последњи пут да пођу са њим, јер мора да затвори ковчег.

ОТАЦ: Али она неће – каже да мора да одгледа серију до краја!

СИН: А он чека резултате утакмица са Диносаурусијаде. Хм, могли бисмо и ми да погледамо резултате последњих утакмица? Хеј! Зашто си угасио компјутер?!

ОТАЦ: Опрости, радије бих у Нојеву барку.

СИН: Али, Нојева барка више не постоји!

ОТАЦ: Постоји. Црква је Нојева барка у којој се спасавамо од потопа испразних и пролазних вредности. Потребна нам је свакодневна молитва, а не свакодневна серија. Морамо да знамо резултат утакмице између добра и зла у нашој души и да увек будемо играчи и навијачи добра!

СИН: У праву си, тата, хајдемо у цркву!

Узимају кишобране и излазе.

Ко се с Богом у цркви не састаје

Макар био и највећи – нестаје.

Ко за Христом креће – изумрети неће!