Старац-пустињак и губавац

У стара времена су живели старци-пустињаци који су често зарађивали за храну рукодељем. Плели су за продају корпе од палмових грана, правили су конопце, израђивали су глинено посуђе, а од новца који су зарађивали куповали су хлеб и поврће.

Једном је неки старац отишао у град да продаје глинене посуде. Он је био већ у позним годинама и могао је да понесе на пијац само три крчага која је носио у џаку пребаченом преко рамена. Тог дана је у пустињи било тако страшно вруће да су се чак и гуштери и змије посакривали у јазбине. Зато се старац јако зачудио кад је видео како на путу седи губавац.

- Куда идеш, свети старче? – упита губавац, навикнутим покретом кријући рукама лице које је болест унаказила. Глас му је био груб, више је личио на рику дивље животиње.

- Идем у град да продајем посуде – одговори старац.

- Учини милост, однеси ме у град – замолио је болесник.

Старац се сажалио над несрећником, натоварио га је на рамена и с молитвом га је понео у град. Код градске капије губавац се завио у асуру да би стражари помислили како пустињак на продају вуче два џака.

- Однеси ме на пијацу, ава, и стави тамо где будеш продавао посуде – замолио је болесник кад су ушли у град.

Ава га је однео тамо, где је обично, не ценкајући се, продавао своје производе и пажљиво их је ставио на земљу.

- За колико си продао свој крчаг? – упитао је губавац чим се од старца удаљио први купац.

- За један новчић.

- Купи ми слатки колач за тај новчић – замолио је болесник.

Старац је купио губавцу колач и убрзо после тога срећно је продао други крчаг.

- Кажи ми, колико ти је плаћено за овај крчаг? – одмах се зачуо глас губавца испод асуре.

- Два новчића – одговори старац.

- Купи ми за тај новац још један колач, умрећу од глади – поново је зарикао несрећник.

А чим је добио оно за шта је молио почео је да се смеје:

- Ниси имао среће што си ме срео успут! Од овог новца си могао да купиш себи гомилу двопека, а сад у твојој келији опет неће бити ни мрвице.

- Није страшно – мирно одговори старац. – Целог свог живота сам само шио, плео и месио глину зарађујући за двопек. Али да ме рука Божија није хранила, свеједно не бих могао да се прехраним.

Напокон, старац је продао последњи крчаг и спремио се за повратак.

- Купи ми још један колач, а онда ме однеси назад у пустињу и остави ме тамо где си ме нашао. Не смем да останем у граду – рече губавац.

Старац је тако и поступио. Али чим је ставио губавца на земљу и окренуо се да иде, одједном је чуо иза леђа глас неизрециве лепоте:

- Благословен си ти, оче, од Господа на Небу и на земљи!

Свети отац се окренуо и видео је како с оног места где је малочас седео губавац, неко полеће на небо машући блиставим крилима. То је био Анђео Господњи који је био послат на земљу у обличју губавца како би испитао велико смирење старца.

Зар Бог не шаље Анђеле и нама?