Пакао и рај

Једног дана Светац је имао прилику да поприча са Богом, па га упита:

- Господе, било би ми задовољство да знам како изгледају Пакао и Рај.

Бог одведе свеца до двоје врата.

Отвори једна од двоје врата и дозволи му да погледа унутра. На средини собе, стајао је велики округли СТО. На средини стола, налазила се велика посуда, с јако фином и миришљавом храном. Светац осети како му навире вода на уста. Особе које су седеле за столом биле су изразито мршаве, љубичасте боје и болесног изгледа. Изгледали су сви изгладнело. Имали су кашике с јако дугачким дршкама које су биле причвршчене на њихове руке. Сви су могли да дохвате тањир с храном и узму мало, али дршка кашике је била дужа од њихове руке па нису могли да ставе храну у уста. Свети се човек стресао на сам поглед њиховог јада и њихових патњи.

Бог рече:

- Управо си видео пакао.

Бог и човек се упутише према другим вратима. Бог отвори друга врата. Сцена коју је човек угледао била је идентична претходној. Био је ту велики округли СТО, посуда препуна фине хране, која му је опет натерала воду на уста. Особе за столом су исто имале кашике дугих дршака, али овај пут су особе биле добро нахрањене и срећне те су разговарале међусобно задовољно се смешкајући.

Свети човек рече Богу:

- Не разумем!

- Једноставно је, – одговори Бог – све зависи од једне вештине. Ови су научили да хране једни друге, док они први не мисле на ништа осим на себе саме.