Луда вода

Неки моћни чаробњак је, желећи да уништи једно краљевство, кришом сипао чаробни напитак у бунар из ког су пили сви становници тог краљевства. Ко се год буде напио воде из тог бунара, полудеће.

Већ је следећег јутра цело становништво пило из бунара и сви су полудели.

Осим краља.

Он је, заједно са члановима своје породице, пио из сопственог бунара, који чаробњак није успео да затрује.

Кад је краљ видео како су сви становници краљевства почели чудно да се понашају, покушао је да их обузда увођењем разних здравствених и безбедоносних мера, али како су и чувари и надзорници пили из истог бунара, његове заповести су им се чиниле бесмислене па нису хтели да их спроводе.

Кад су становници краљевства сазнали за нове законе, били су потпуно сигурни како је краљ полудео, па су опколили дворац и захтевали од њега да се одрекне круне.

Што год је краљ покушао да учинити да их уразуми, ништа није помагало, па је, сав очајан и разочаран, одлучио да се одрекне престола.

На то му краљица каже:

- Немој се одрећи престола, него хајдемо и ми до тог бунара и напијмо се воде, па ћемо бити исти као они.

Тако је и било. Чим су се напили воде са бунара, одмах су почели говорити бесмислице. Кад је народ видео како им је краљ постао мудар, одлучили су да га пусте да настави да влада земљом.

И тако је краљевство наставило да живи у миру, краљ је и даље владао, а становници су били задовољни.

Само, сви су околни народи, који су приметили бесмислено понашање становника тога краљевства, итекако знали да ће се последице тог лудила убрзо осетити и да је то почетак њиховог краја…