Командирова прича

Од младости сам служио у армији, никад у гарнизону. Знао сам добро свој посао и претпостављени су ме волели као ваљаног војника. Али бејах млад, моји пријатељи такође. На моју несрећу научио сам да ПИЈЕМ и толико сам се био одао алкохолу да сам се разболео. Кад нисам пио био сам примеран официр, али чим бих узео и најмању чашицу морао сам да одлежим по шест недеља.

Дуго су ме трпели, али, најзад пошто сам у пијаном стању увредио једног претпостављеног био сам враћен међу просте војнике. Запретили су ми да ћу бити најстрожије кажњен ако не оставим пиће. И тако бедник, узалуд сам покушавао да се уздржим, да се лечим, нисам никако могао да се ослободим те страсти. Једног дана док сам седео у соби и размишљао о свему томе, дође неки калуђер који је купио прилог за цркву. Свако је давао колико је могао.

Када је стигао до мене калуђер ме упита:

- Што си тако тужан?

Поразговарао сам мало са њим и испричао му своју несрећу. Монах се сажали на мој тежак положај, па ми рече:

- Иста ствар се догодила мом рођеном брату и ево како се он избавио од те беде. Његов духовник му је дао Еванђеље и наредио му да сваки пут кад буде осећао потребу да пије прочита по једну главу, а ако се жеља понови, нека прочита и следећу. Мој брат је почео тако да ради и после кратког времена страст за пићем је ишчезла, и ево већ има 15 година како не пије. Покушај и ти тако, па брзо ћеш видети користи од тога. Имам једно Еванђеље, ако хоћеш, донећу ти га.

- Шта ће ми твоје Еванђеље, кад ме ни сви моји напори, ни лекови нису могли задржати да не пијем. Говорио сам тако јер никад дотад нисам читао Еванђеље.

- Немој тако, одговори калуђер. Уверавам те да ће ти помоћи. И стварно сутрадан ми донесе, отворио сам га, прегледао, прочитао неколико реченица и рекао:

- Не треба ми, ништа се ту не разуме. Монах ме је и даље преклињао говорећи да се и у самим речима Еванђеља крије благодатна сила, јер је Сам Бог изговорио речи које су у њему записане.

- Не мари ништа ако не разумеш, а само и даље читај пажљиво. Један светитељ је рекао: "Ако ти не разумеш Реч Божју, ђаволи је разумеју и дрхте", а пијанство је без сумње дело злих духова. Још ћу ти рећи и ово: Свети Златоуст пише да се демони плаше чак и куће у којој се чува Еванђеље и није им лако да ту нападају човека.

Узео сам Еванђеље, ставио га у кофер са осталим стварима и убрзо сасвим заборавио на њега. После неког времена осетио потребу за алкохолом – умирао сам од жеље, па отворих кофер да узмем новац и отрчим у кафану. Поглед ми паде на Еванђеље. Сетих се свега што ми је калуђер рекао, па га отворих и почех да читам прву главу по Матеју. Прочитао сам је до краја и ништа нисам разумео, али сетио сам се да је монах рекао: "То ништа не мари, само и даље читај пажљиво".

Хајде, рекох, да прочитам и другу главу. Почех и већ ми се учини разумљивије. Хајде и трећу – нисам још ни почео да је читам кад зачух трубу која је свирала повечерје. Сад више нисам могао да напустим касарну, тако те вечери нисам пио.

Сутрадан по устајању, када сам пошао да потражим вина, помислих: да опет прочитам једну главу из Еванђеља па да видим. Прочитао сам је и опет нисам отишао у кафану. И следећег пута када сам осетио жудњу за алкохолом, опет сам узео да читам и било ми је лакше. Ово ме је охрабрило и кад год бих осетио жељу за пићем читао сам главу по једну главу. Уколико је време више пролазило мени је било све лакше. На крају, када сам завршио сва четири Еванђеља страст за алкохолом је потпуно ишчезла и ја сам омрзао сваки алкохол.

Ево већ 20 година како не узимам никакво јако пиће.

Цео свет се чудио мојој промени. После три године поново су ме примили у официрски чин. Чак сам и напредовао и постао командир. Оженио сам се – имао сам срећу да наиђем на дивну жену. Стекли смо нешто иметка и сад, хвала Богу, некако живимо, помажемо сиротињу колико можемо. Имам сина који је већ официр – диван момак.

Од како сам оздравио заклео сам се да ћу сваког дана, читавог живота, прочитати по једно од четири Еванђеља без обзира на друге послове. Тако сада и радим. Кад сам много заузет и кад сам уморан ја онда легнем и замолим жену или сина да ми читају Еванђеље.

Тако ја не одступам од свог правила. Из захвалности у славу Божју дао сам да се ово Еванђеље опточи сребром и увек га носим на грудима.

Хвала Богу!