Слушај сине

Ово ти говорим док спаваш руке подвијене под образ, а плави чуперци прекрили ти чело.

Ушао сам сам у твоју собу… малочас док сам седео и читао, ухватила ме је страшна грижа савести, и осећај кривице довео ме је к твоме кревету.

Мислио сам: мучио сам те, кудио сам те док си се облачио пред полазак у школу јер си, уместо да се правилно умијеш, само овлаш дотакнуо лице пешкиром и ниси очистио ципеле. Много сам те грдио кад си разбацао ствари по поду. И за доручак сам ти налазио мане: запрљао си столњак, гутао похлепно као да си страшно изгладнео, стављао лактове на сто, хлеб предебело намазао путером.

Па ипак, док си се ти играо, а ја у журби изашао да стигнем на воз, окренуо си се и радосно ме поздравио. Намрштио сам се и одговорио: "Исправи се, искривићеш кичму!"

Касно поподне све се поновило: кад сам се вратио, играо си се клечећи на плочнику, а чарапе су ти биле пуне рупа.

Понизио сам те пред пријатељима и отерао у кућу. "Чарапе су скупе, кад би их ти куповао – брижније би их чувао", рекао сам. Сећаш се како си касније бојажљиво, увређеног погледа, ушао у собу где сам ја читао? Кад сам подигао поглед с новина, љут што ми сметаш, ти си застао неодлучан на вратима. "Шта хоћеш?" – упитао сам те строго. Ниси рекао ништа, притрчао си ми, загрлио ме и пољубио. Твоје су ме ручице стиснуле с љубављу коју је Бог ставио у твоје срце и која, иако није била прихваћена, никад не бледи. Ти си затим одскакутао низ степениште.

Ето сине мој, одмах након тога испустио сам новине и спопала ме је страшна тескоба. Шта ми се то догађа? Навикао сам да окривљујем и грдим; па зар ја не видим да си ти дете, да ниси одрастао? То је све за ноћас, синко.

Пришао сам твом креветићу и клекнуо постиђен. Покушао сам да поправим грешку, знам да ти то не би разумео да сам ти то рекао док си будан. Од сутра ћу ти бити прави отац. Бићу ти пријатељ, осећаћу се лоше кад се ти будеш лоше осећао, смејаћу се кад се ти будеш смејао, угришћу се за језик кад ми се омакну речи нестрпљења. Понављаћу себи речи као неку тајанствену формулу: "Он је још дете, само је дечак!"

Бојим се да сам се увек према теби односио као према одраслом човеку. Тек сад, кад те видим скупљеног у креветићу, схватам да си ти дете, до јуче си био у мајчином наручју. Увек сам од тебе превише тражио.