Пролеће у нама

Једном је по обали мора шетао човек. Све унаоколо су биле водене биљке, ситна риба и морске звезде, које је море избацило на обалу после страшне буре. И одједном је угледао девојчицу. Она се сагнула до земље, узимала је рибицу или звезду, а онда их је бацала у море.

"Зашто то радиш?", упитао је човек. "Не можеш свима да помогнеш! Има их превише."

"Можда!", одговорила је девојчица, бацајући даље у море још једну морску звезду. "Али бар сам за ову учинила све што сам могла."

Једном је слепац седео на улици и молио за милостињу. Покрај ногу му је стајао натпис: "Слеп сам. Молим вас, помозите ми!"

Поред је пролазио човек који није имао новца. Али нагнуо се и на-писао је на таблици неколико речи. А увече је слепац донео кући пуну капу новчића – толико му људи никад нису давали!

Сутрадан је слепац препознао свог доброчинитеља по корацима и питао је шта је овај написао на његовој таблици.

"Ништа што би било неистинито", одговорио је пролазник. "Написао сам исто што и ти, само мало другачије."

Нов натпис на таблици је гласио: ''Пролеће је, али га ја не видим.''