Прича о два града
Ишао један путник путем, који је водио у велики град. Једна жена је седела на ивици пута, те он застане да се код ње распита о граду, у који је намерио.
- Кажи ми, какви су људи у оном тамо граду?
Жена га погледа.
- Какве си људе сусретао у месту одакле долазиш?
- Одвратне – пожали се путник. – Све горе од горих. Шкртице, непоуздане, лажљивце, људе вредне свакога презира.
- Ах… – рече жена – жалим, али исте такве ћеш затећи и у граду у који си се упутио.
Човек уздахну, и продужи намрштена чела.
Недуго потом наиђе још један путник, нека жена. Он застане да би се распитао о граду. И ова жена га упита какви су били људи, које је оставио за собом у месту одакле је дошао.
- Били су то добри људи, поштени, марљиви, истинољубиви, и великодушни. Лако су праштали туђе грешке и заблуде. Заиста ми је жао што сам морао да се растанем од њих.
- Не брини – рече му жена. – Такве ћеш исте срести и у граду у који си се запутио.