Абецеда

Мали пастир је чувао своје овце једног недељног јутра када зачује црквена звона. Гледајући људе како пролазе поред пашњака, где се он налазио са својим овцама, помисли:

- Тако бих желео да разговарам с Богом. Али шта бих му ја могао рећи?

Никада није научио ни једну молитву. Па клекнувши поче рецитовати абецеду. Понављао је ову своју необичну молитву неколико пута, а људи су пролазили и чули дечаков глас. Почели су да гледају према њему. Видеше дечака како клечи, склопљених руку и затворених очију, како понавља наглас абецеду.

Један од пролазника прекине дечака:

- Шта то радиш, дечаче? – упита га.

Дечак му одговори:

- Молим се, господине.

Човек се изненади:

- Али зашто рецитујеш абецеду?

Дечак му објасни:

- Ја вам, господине, не знам ни једну молитву. Али желим да Бог води бригу о мени и да ми помогне да се бринем о овцама. Па помислих, ако кажем све што знам, Бог ће сложити слова у речи, јер Он зна све оно што бих ја требао рећи.

Човек се насмеши и рече:

- Бог те благословио, дечаче!

И оде у цркву знајући да је чуо најлепшу проповед коју је тога дана могао чути.