Prolog

Ja videh Troju, i videh sve.

More, i obale gde lotos zre,

i vratih se, bled, i sam.

Na Itaki i ja bih da ubijam,

al kad se ne sme,

bar da zapevam

malo nove pesme.U kući mi je pijanka, i blud,

a tužan je život na svetu, svud -

izuzev optimiste!

Ja nisam pevač prodanih prava,

ni laskalo otmenih krava.

Ja pevam tužnima:

da tuga od svega oslobođava.Nisam patriotska tribina.

Nit marim za slavu Poetika.

Neću da preskočim Krležu, ni Ćurčina,

niti da budem narodna dika.

Sudbina mi je stara,

a stihovi malo novi.Ali: ili nam život nešto novo nosi,

a duša nam znači jedan stepen više,

nebu, što visoko, zvezdano, miriše,

il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve,

đavo nosi.