Јелена Голијан-Пантовић
Бојан Димитријевић
Стефан Горданић
Органска пољопривреда, као систем одрживе пољопривредне производње, омогућава производњу здравствено безбедних, сертификованих намирница, не реметећи животну средину и здравље биљака, животиња и људи. На глобалном нивоу, површине под органском биљном производњом перманентно се увећавају, заузимајући 74,9 милиона хектара у 2020. години, односно, 1,6% укупног пољопривредног земљишта. У Србији, у 2020. години органска биљна производња одвијала се на површини од 20.970,75 ha, од чега највећи удео имају површине под органским воћарским засадима (5.294,84 ha) и житом (3.623,15 ha). У органској производњи жита примарно место заузима пшеница, са највећим уделом производних површина (1.436,51 ha, тј. 40%). У овом раду су приказане промене у површинама под органском пшеницом у Србији, за период од 2011. до 2020. године, на основу података Министарства пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије. Примењен је метод истраживања за столом.
Производња органске пшенице у периоду од 2011. до 2020. године имала је знатне варијације. Највећа производња забележена је 2019. године, када су површине износиле 2.264,95 ha. Регионална дистрибуција органске производње пшенице у Србији веома је разнолика. Највеће површине налазе се у региону Војводине (1.800,49 ha), коју следе Јужна и Источна Србија са 425,56 ha.
Кључне речи: органска производња, жито, пшеница, површине, региони.
Производња органске пшенице у Републици Србији