Антић Тања
Са изградњом и радом Костолачких термоелектрана стално се повећавала и продукција пепела и шљаке и површине које депоније заузимају са свим негативним дедогенетске процесе у пепелу, дејствима у животној средини. Данас се пепео депонује на површини од 256 hа на локацији Средње костолачко острво и у просторе површинског копа Ћириковац. На депонијама пепела обраслим вегетацијом (0, 3, 5, 20 година) проучаване су актиномицете. Након одлагања пепела на депонију долази до насељавања актиномицетама и врло брyо колонизују ове наслаге користећи остатке угља са хуминима и фулквинима као извор угљеника. Бројности диверзитет актииномицета је већа на свежим наслагама, него на старијим.Међу њима предњачи род Streptomyces sp. На основу микро- и макроморфолошког изгледа изоловали смо четири соја Streptomyces sp. и означили их као П1-10. Појава наведених сојева указује на већу заступљеност Streptomyces sp. у свежим депонијама и велики значај за педогенетске процесе.
Кључне речи: Actinomicete, Streptomyces sp., пепео, Костолац