Стефан Горданић
Драгоја Радановић
Татјана Марковић
Јелена Голијан
Снежана Мрђан
Сремуш (Allium ursinum) у народу је врло познат као лековита, ароматична и зачинска биљна врста где као таква има велику примену у кулинарству и медицини. Потребе за овом лековитом биљном сировином претежно се задовољавају њеним сакупљањем из самониклих популација. У покушају да се испита могућност гајења сремуша вегетативним начином размножавања и са тиме испита могућност производње одговарајуће количине ове биљне сировине спроведен је вишегодишњи огледни експеримент на приватном поседу у Мачванском округу. Циљ овог истраживања био да се утврди могућности узгајања сремуша вегетативним начином размножавања. Према томе, на подручју Мачванског региона постављен је монофакторијални, вишегодишњи оглед при чему је утврђиван број изниклих биљака а уједно је вршена оцена њихове продуктивности анализом морфолошких параметара током вегетације у 2021. и 2022. години. У односу на број посађених луковица у третманима током вегетације 2021. године израсло је 92,5%, биљака док се у 2022. години захваљујући генеративном начину размножавања број изниклих биљака био знатно повећао 195%. Током 2021. године поређењем морфолошких параметара на гајеном станишту са природним стаништем добијене вредности нису се значајно разликовале. У 2022. години на гајеном станишту постигнуте су ниже вредности за масу биљке, висину надземног дела биљке и површину листа. Добијени резултати указују да се сремуш може успешно вегетативно размножавати односно, правилним узорковањем луковица као и њиховом садњом у одговарајућим амбијенталним условима могу се засновати популације чији ће се склоп повећавати из године у годину.
Кључне речи: Гајење, Луковице, Морфолошки параметри
Испитивање могућности вегетативног начина размножавања сремуша (Allium ursinum)