Мирослав Станојловић
Када чиниоци разарања стварају шупљине и празнине (ваздушне џепове) испод или између слојева малтера – подлоге зидном сликарству, такве облике штете најчешће једноставно називамо потклобучења. Обзиром на различите снаге, облике и дужине дејстава таквих чинилаца, створена оштећења могу бити јако различитих својстава. Циљ писаног текста је да се прикаже практично искуство на отвореном оштећењу, које се налазило на изузетно изложеном месту, где је непрекидна посета храму – те се због тога поправка морала извести хитро и током ноћи. Првобитна намера да изведен поступак буде ограничен, чак и привремен, после накнадних провера, остављен је буде трајан. Рад садржи сажето презентовање сликарско – конзерваторског креативног решења, примењеног на једном од најтежих облика деформације и оштећења зидне слике. У њему је објашњено поступно настајање посебног облика оштећења структуре зидне слике, стварање великог одвајања слоја малтера, настајање празнине (ваздушног џепа), распадање и гомилање у њеном доњем делу и на крају пробијање са стварањем отвора. После постављања фејсинга, чишћења потклобучења од нагомиланих остатка распаднутог материјала и ваћања искривљене површине зидне слике у најповољнију позицију, извршена је санација створене штете. Дубинска поправка се састојала у убацивању тампона умочене памучне вате у Ledan TB 1. Брзовезујуће и цементирајуће средство омогућило је хитро попуњавање дела створене празнине и подупирање ослабљених делова зидне слике око створене рупе. Брзо очвршћавање овако "назидане" структуре стабилизовало је делове зидног сликарства који су се померали. После очвршћавања преграде, створени су безбедни услови за убризгавање течног малтера у преостале делове створене празнине. Начин којим је урађена поправка представља значајно брже практично решење без сложених припрема и примене преса, које су неизоставне када је неопходно убризгавање велике количине инјекционе масе. Изведени практични рад на оригиналу има урађену проверу у конзерваторској радионици. Провера се састојала у делимичном подражавању оригиналне ситуације: проверавању јачине тампона замочених у везиво, као и снаге њихове међусобне повезаности. Такође, проверена је снага издржљивости исте те креиране структуре на оптерећење одмереном тежином. После очвршћавања сједињених тампона и наливене масе, очигледна је била чврстина и издржљивост. Све скупа очигледно показује ваљаност примењених поступака на оригиналу. Ова методологија је прво примењена на делу фресака цркве Часнога Крста на Острогу а затим и на деловима зидног сликарства цркве Архангела Михајла и Гаврила у Заови, близу Пожаревца. То је најближа црква овом граду, са живописом урађеним у техници ал-фреско. Захвати примењени на живопису у овом храму, побољшани су додавањем поли-пропиленских влакана као арматуре. Ојачаним деловима вишеструко се продужује и оснажује улога у односу на раније употребљаване традиционалне методе и материјале – а овај метод и материјали се усталили у сликарско – конзерваторској пракси.
Кључне речи: заштита фресака, потклобучење, инјектирање, малтери, арматура, примена нових материјала