Ђорђевић Милорадовић Јасминка
Velike količine pepela produkuju se iz kotlova termoelektrana i obično deponuju u blizini tako da totalno uništavaju vegetacioni pokrivač. Medutim, ubrzo posle deponovanja pepela i njegovog taloženja (već u prvim godinama), ova sekundarno prazna mesta u prirodi naseljavaju pionirske vrste viših biljaka. To je značajan faktor za obnavljanje ekositema i onih životnih zajednica koje su deponovanjem pepela i uništene. U prvoj godini deponiju pepela kolonizuje 28 vrsta viših biljaka. Spektar životnih formi sadrži: fanerofita 17.85 %, geofita 14.29 %, hemikriptofita 17.86 % i terofita 50 %. U drugoj godini broj vrsta kolonizatora se povećava na 39, procenat hemikriptofita se povećava na 33.3 % i terofita smanjuje na 40 %. U trećoj godini obrazovanja vegetacije na pepelu ukupan broj vrsta se povećava na 44, ali spektar životnih formi pokazuje manje fluktuacije. Učešće terofita u zajednici se ne menja značajno (39.53 %), dok se učešće hemikriptofita nešto povećava i iznosi 37.21 %. Sukcesija vegetacije na deponiji pepela TE već u ranim fazama pokazuje tendenciju prelaza iz faze dominacije vrsta sa kratkim životnim ciklusom (terofita) ka fazi dominacije zeljastih vrsta sa višegodišnjim životnim ciklusom (hemikriptofita i geofita). Značajno je prisustvo šest vrsta drveća kao začetnika onih šumskih zajednica koje su deponovanjem pepela i uništena.
Ključne reči: pionirska zajednica biljaka, pepeo termoelektrana, životne forme, terofita, hemikkriptofita, geofita, fanerofita, spektar životnih formi.