Јела Икановић
Зоран Рајић
Вера Поповић
Љубиша Живановић
Гордана Дражић
Гордана Кулић
Kako je potražnja za alternativnim žitima u stalnom porastu na svetskom tržištu, sa kvalitativnim promenama, u ishrani čovječanstva alternativnim žitima se vraća stari značaj. U posljednjih četrdeset godina oko 30 % poljoprivrednog zemljišta pretrpelo je degradivne procese, naročito u razvijenim državama. Čine se pokušaji da se degradirana zemljišta poprave, odnosno rekultiviraju, ali su rezultati i u svetu i kod nas uglavnom simbolični.
U radu su prikazani rezultati ispitivanja (2016-2017.godine) produktivnosti alternativnih žita gajenih na degradiranom zemljištu. Ispitivana su alternativna žita spelta i kvinoja uz primenu standardne agrotehnike za gajenje ovih žita.U fazi pune zrelosti izvršena je ručna žetva i određen je prinos.
Rezultati su pokazali da je pšenica krupnik imala statistički značajno veći prinos (1955 kg/ha). u odnosu na kvinoju (971 kg/ha). Razlika u prinosu između genotipova bila je statistički značajna. Gajenjem ispitivanih biljaka na degradiranim zemljištima (deposolima) ostavaruju zadovoljavajući prinosi.
Продуктивност спелте и квиноје гајених на деградираном земљишту