Миловановић Бебина
Višestruka primena olova u proizvodnji tokom rimskog carstva, uticala je na potrebu za njegovom eksploatacijom. Razlog tome je bila jednostavna i jeftina proizvodnja ovog metala. Glavna ležišta rude bogate olovom u Srbiji tokom rimskog perioda eksploatisana su iz rudnika Šumadije (Kosmaj, Rudnik i Avala) i sa juga Srbije (Sočanica). Manja i nedovoljno istražena olovna rudišta su evidentirana u dolini Peka i Timoka (Kučajna, Vitovnica) i u donjem Podrinju koja su bila na tromeđi Gornje Mezije, Dalmacije i Panonije. Arheološki nalazi od olova iz Viminacijuma su raznovrsni i podeljeni na predmete kultne namene (ikone, okviri ogledala, figurine, sarkofazi i relikvijari) i profane namene, bilo da su korišćeni u kući, trgovinama, gradilištima ili u medicinske svrhe. Iako se na prvi pogled čini da olovo nije bilo u velikoj meri zastupljeno u odnosu na druge metale, dosadašnja proučavanja pokazuju suprotno. Ovu činjenicu, posebno potvrđuje arheološki
materijal iz Viminacijuma.
Ključne reči: olovo, kultnanamena, profananamena, ikone, ogledala, Viminacijum.