Зоран Рајић
Сретен Јелић
Број пољопривредних газдинстава се смањује последњих неколико деценија. Више од ове чињенице, забрињава економска величина или боље рећи сиромаштво пољопривредних газдинстава. Наше се тржиште, брже него што би требало, отвара за робу из иностранства. Са постојећим ресурсима, организацијом, продуктивношћу рада, интензитетом производње и расположивим финансијским средствима, породична пољопривредна газдинства имају веома мале шансе да у дужем временском периоду остварују добар пословни резултат. Уколико овоме додамо демографске и инфраструктурне проблеме на селу може се врло лако доћи до закључка о ниској конкурентности наше пољопривреде. Наравно, није иста ситуација у свим регионима Србије, нити су угрожене све линије производње. Применом савремених метода предвиђања, планирања и управљања уз неопходну помоћ државних институција могу се негативни процеси успорити и зауставити, а потом створити услови за раст и развој породичних пољопривредних газдинстава.