Икановић Јела
Лачњевац Часлав
Рајић Зоран
Лакић Жељко
Живановић Љубиша
Павловић Слободанка
Вељовић Татјана
Usled potrebe revitalizacije i negativnih efekata na eko sistem koji nastaju pri izvođenju rudarskih radova da bi se izbegle štetne posledice razvoja površinskih kopova, rudarske aktivnosti treba da prati biološka rekultivacija odlagališta jalovine i uređenje degradiranih predela u cilju uspostavljanja različitih vegetacijskih i drugih ekosistema na novoformiranim deposolima. Cilj istraživanja bio je utvrđivanje mogućnosti povećanja sadržaja organske materije u površinskom sloju sloju beshumusnog deposola i formiranje povoljnijeg adsorptivnog kompleksa unošenjem zelene biomase siderata.
Kao biomasa siderata upotrebljene su smeša ozima raž (sorta Oktavija) + obična grahorica (sorta Neoplanta) i sudanska trava (sorta Piper sweet), koje su posejane na degradiranom zemljištu tipa deposol Stanarskog ugljenog bazena (BiH). Primenjena agrotehnika sastojala se od osnovne i dopunske obrade zemljišta i dopunske ishrane biljaka. Upotrebljena su NPK mineralna hraniva 7:20:30 u količini 400 kg ha-1 i KAN (27%) u količini 200 kg ha-1. U jednoj varijanti dodata je bentonitna glina u funkciji adsorbenta za hraniva. Setva je izvedena tokom jeseni. U periodu intenzivnog vegetativnog porasta biljaka obavljeno je merenje zelene biomase, kosidba, usitnjavanje i zaoravanje u površinski sloj deposola. Mineralnom ishranom biljaka siderata značajno su povećani prinosi zelene biomase, a u usevu sudanske trave dobijena su i dva otkosa, što je pozitivno uticalo na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu.
Visina prinosa zelene biomase zavisila je od biljnih vrsta, upotrebljenih za sideraciju. Rezultati istraživanja pokazali su da je na degradiranom zemljištu manji prinos zelene biomase postignut u smeši ozime raži i obične grahorice, a dosta veći u usevu sudanske trave.
Ključne reči: siderati, rekultivacija, degradirano zemljište, mineralna hraniva, prinos zelene biomase.