S11 Предлог прве фазе хидрогеолошких истражних радова о могућности коришћења термоминералних вода из бушотине Ре1 у насељу Забела код Пожаревца

Стевановић Зоран

Вујасиновић Слободан

Петровић Драгомир

Белаћевић Гроздана

Докмановић Петар

Матић Иван

Лазић Милојко

Сви водни ресурси, било површинске или подземне воде, једног региона или басена, мора да имају равноправан статус одрживом развоју Републике Србије. Ово је једна од значајних порука најновије Студије хидрогеолошких карактериостика Костолачког угљеног басена са приказом водних ресурса, коју је 2010 год. урадио тим стручњака Рударско геолошког факултета из Београда, са групом сарадника. Руководилац израде Студије је Проф. Dr. Милојко Лазић, дипл.инг.геол.

О коришћењу водних ресурса, Браничевског округа, а нарочито термомине­ралних вода, одавно се воде разговори, износи проблематика, дају предлози, али до сада није донешен никакав конкретан предлог.

Стиче се утисак да за ову "божју благодат", у овој земљи нико није заинтересован, а још горе задужен да размишља, или евентуално реализује неку идеју.

Још 1990. године, аутор Студије, Геотермални извор Млава код Петровца, (Б. Миловановић, лит.3), је напоменуо: "Специфичном употребом откривеног геотермалног извора, као иницијалног импулса у споју са природним вредностима и постојећим привредним ресурсима подручја, добија се спектакуларан програм неодољиво привлачне економске анимације. На миљеу ширег подручја, у чијем је средишту феноменални геотермални извор, ова студија прегледа све саставне делове тог миљеа и претражује нове углове гледања, нудећи калеидоскопски мозаик магично поливалентног развојног програма. За његову реализацију није потребан само новац, већ више од тога – луцидност за одлуку да се у њега уђе."

1996. године чинимо покушај да уђемо у почетну реализацију, Пројектом прве фазе хидрогеолошких истраживања могућности коришћења термалних вода на подручју СО Пожаревац (лит.5), али без успеха. Овај покушај се понавља 2003. године, за исту локацију, али такође без успеха.

Поменутом Студијом (РГФ-а), у потпуности се разобличавају досадашња размишљања овог проблема, и децидирано се истиче неопходност коришћења термоминералних вода овог региона, износећи нова сазнања, на основу досадашњих истраживања, о квалитету, температури, издашности, хемијском саставу, балнеотерапеутским својствима, појединих термоминералних вода, указујући да треба кренути у даља истраживања, са циљем коришћења овог "богом даног" природног ресурса.

Кључне речи: водни ресурси, термоминералне воде, Петка, балнеотерапи­ја,топле леје.