Милош Рајковић
Осиромашени уранијум добили смо током 78 дана НАТО бомбардовања СР Југославије1999. године као сребрни метак - silver bullet и то 8.112 комада. Дакле, ОН је ту, на нашем и у нашем тлу, земљишту, животу, а са њим и изотопи 238У (полувреме распада 4,49 милијарди година), 234У (248 хиљада година) и 235У (700 милиона година). Стигао је несрећним путем пре двадесетак година и ушао у земљиште, воду, па биљни и животињски свет и коначно дошао је до човека. Ланац исхране је, нажалост, природан ток догађаја на који човек и нема неки велики утицај.
Али, осиромашени уранијум више није visible treat како му се, у војничком жаргону, „тепа”, већ је, опет нажалост, попримио нови облик - invisible treat. Коју и колику штету ће направити и коме, а то је неминовна чињеница, више не зависи од нашег знања, вештина, већ је прешао у руке статистике, вероватноће и – среће.
Неславна статистика показује да је канцер плућа најчешћи и најсмртоноснији канцер у Србији (већи је број оболелих од оболелих од канцера дебелог црева, простате и јајника, заједно) са високом стопом смртности. У Србији подаци објављени 1. августа 2019. године на Светски дан борбе против канцера плућа говоре да годишње оболи 5.500 људи оба пола и свих узраста (а да се године оболелих све више спуштају и, нажалост све више младих оболи) а да умре 4.600 људи. У просеку, 13-оро људи дневно изгуби битку са овом опаком болешћу. Коинциденција или је нешто друго?
Оно што нисмо тражили – добили смо и требамо живети са тим. Питање је само – докле?
Све у вези осиромашеног уранијума нијее ни црно ни бело само сиво, нијанса сиве