Николић Јелена
Депоније пепела из термоелектрана представљају велики проблем у животној средини. Последица брзе експлоатације и сагоревања угља у котловима термоелектрана је и продукција огромних количина пепела и шљаке и површине које депоније заузимају са свим негативним дејствима у животној средини. Данас се пепео из Костолачких термоелектрана (укупне снаге 1000 MW) депонује на локацији Средње Костолачко острво на површини од 256 ha. Изградњом депоније уништене су све биоценозе на том подручју. Упоредо са депоновањем непрекидно се ради на везивању пепела и рекултивацији. У узорцима пепела урађене су основне физичко-хемијске анализе: pH u (H2O), pH у (KCl), одређивање хигроскопне влаге, хумус (%), калцијум-карбонат CaCO3 (%), лакоприступачни фосфати (P2O5 mg/100 g) лакоприступачан калијум (K2O mg/100g).
Кључне речи: пепео, физичко-хемијска анализа, педогенетски процеси