Ђорђевић Милорадовић Јасминка
Милорадовић Мирољуб
Савић Наташа
Površinski kop Ćirikovac u kostolačkom ugljenom basenu započeo je sa radom 1980. Godine. Danas je zatvoren, a u veći deo rudarske mehanizacije je izmešten. Tokom 30 godina eksploatacije iz ovog rudnika je iskorišćeno 2,2 miliona tona uglja. Kao i kod drugih površinskih ugljenokopa, u prvom otkrivanju uglja velike količine jalovinskog materijala se deponuju na spoljnoj strani rudnika. Biološka rekultivacija je obuhvatala gajenje leguminoza na ravnim deposolima i njihovo zaoravanje kao zelenišnog đubriva radi pripreme za poljoprivrednu proizvodnju. Na kosinama je uglavnom šumska rekultivacija koja je obuhvatala sadnju sledećih vrsta: crni bor (Pinus nigra), topola (Populus nigra, P. alba i P. euamericana) i bagrema (Robinia pseudoacacia). Posle 25 godina istarživanje je obuhvatilo promene u fizičko-hemijskim svojstvima jalovinskog metrijala, florističku kompoziciju spontano obraslih i rekultivisanih površina i biogena svojstva na novou promena u brojnosti i diverzitetu bakterija, gljiva i aktinomiceta. Pedološke promene obuhvataju prelaz od glinovitih do glinovito-ilovastih supstrata, snižava se početna pH vrednost, povećava sadržaj humusa i azota, a gubi kalcijum i kalijum. Vegetacija se obrazuje kroz spontanu rekolonizaciju i sukcesiju i setvom i sadnjom. Završni stadijum prirodnih sukcesivnih zajednica je trava Calamagrostis epigeios. Na području rekultivisanih deponija jalovine u Ćirikovcu nalazi se danas preko 300 vrsta viših biljaka. Time je sa uspehom izvedena težnja da se izvrši potpuna rehabilitacija ovih ekosistema vodeći pri tom računa o bidiverzitetu i održivom razvoju. Početna skromna brojnost bakterija u površinskom sloju zemljišta povećava se tokom rekultivacije za 100 do 1000 puta. Gljive su značajni kolonizatori deponija jalovine. One aktivno učestvuju u prometu organskih i mineralnih materija, a posebno je značajna kolonizacija biljaka mikoriznim gljivama. Brojnost i diverzitet osobene grupe Actinobacteria pokazuje da se sa rekultivacijom jalovina povećava brojnost za 10-100 puta. Pronađeno je 27 izolata različitih rodova i vrsta Actinobacteria. Najveći broj pripada rodu Streptomyces sp. za koje postoje podaci da su producenti antibiotika. Od ostalih izolata ističu se rodovi Actinomyces sp., Frankia sp. koji stupa u simbiozu sa korenovima drveća radi fiksacije mo lekularnog azota, Nocardia sp. značajan za nastanak i razlaganje humusa i Micromonospora sp. koja formira samo supstratnu miceliju i zbačajna je za razlaganje celuloze, hitina i formiranje zemljišta uopšte.
Ključne reči: uglj, jalovina, ekološka restauracija, šume, zeljasta rekultivacija, mikroorganizmi