Вера Карличић
Александар Симић
Снежана Брајевић
Игор Кљујев
Јелена Јовичић-Петровић
Вера Раичевић
Блажо Лалевић
Eksploatacija rude, i pored koristi za ljudsko društvo, dovodi do pogoršanja kvaliteta životne sredine. Kao posledica eksploatacije, dolazi do deponovanja otpadnog materijala i stvaranja jalovina sa nepovoljnim fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama. Imajući u vidu značaj mikroorganizama u oštećenim ekosistemima, cilj ovog rada bio je ispitivanje mikrobnog diverziteta jalovine. Na jednom delu jalovine izvršena je setva semena crvenog vijuka uz dodatak organskog i mineralnog đubriva (CVF), na drugom setva istog semena bez đubrenja (CV), dok je treći deo, bez setve i đubrenja, predstavljao kontrolu (KON). Mikrobni diverzitet ispitan je metodom agarnih ploča, pri čemu je određen ukupan broj bakterija, amonifikatora i gljiva, kao i prisustvo vrsta iz rodova Pseudomonas i Azotobacter. Dobijeni rezultati ukazuju na nizak ukupan broj bakterija, amonifikatora i gljiva, dok vrste iz rodova Pseudomonas i Azotobacter nisu detektovane. Slaba zastupljenost mikrobnih populacija je posledica niskog sadržaja hranljivih supstanci i visoke koncentracije teških metala. Đubrenje je uticalo na povećanje mikrobiološke aktivnosti, kao i na promenu odnosa fungalnih i bakterijskih populacija, što ukazuje na oporavak oštećenog ekosistema.
Микробни диверзитет као показатељ ремедијације јаловине