Милош Рајковић
Posledice NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, osim fizičkog uništavanja zemlje i gubitka života ljudi, vidljive su i na psihološkom nivou ljudi, što znači da posledice bombardovanja ne nestaju lako, brzo i samim potokom vremena.
Odgovor na sve učestalije devijantno ponašanje mladih svih uzrasta nezamisliv je bez uvida u faktore koji imaju stresogene efekte koji su nastali kao posledica bombardovanja kao što su: akutna reakcija na stres, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), poremećaj prilagođavanja, kratkotrajna depresivna reakcija, produžena depresivna reakcija, mešovita anksiozno-depresivna reakcija sa produženim poremećajem dubljih emocija, pretežnim poremećajem ponašanja, mešovitim poremećajem emocija i ponašanja, i druge reakcije na težak stres.
Stres kao faktor koji izaziva adaptacioni odgovor organizma do neke mere može biti u rasponu fizioloških odgovora ali može, zbog kvantitativnih, kvalitativnih, produžene i/ili odložene vremenske ekspozicije, prouzrokovati i patološki odgovor organizma. Na taj način stres pokazuje kako stresna situacija postaje svakodnevni čovekov pratilac i egzistencijalna zamka.
Proživljeno iskustvo doprinosi da smo senzibilniji. Tokom 90-ih godina XX veka ljudi su bili angažovani, socijalno su se udruživali, sa komšijama i prijateljima. To iskustvo je kratko trajalo, počeo je da se aktivira mehanizam bega, ljudi su pokušavali da se sklone ili pobegnu. Kada ni to nije uspelo, ušlo se u stanje kolapsa, rezigniranosti, čije su posledice i danas, 24 godina posle NATO bombardovanja SR Jugoslavije, „sveže, vidljive u svakodnevnom ponašanju ljudi, naročito mladih i dece”.
Ključne reči: stres, psihički stres, post-traumatski stresni poremećaj (PTSP), ratni stres, stressor