Михаило Нешић
Ovaj rad istražuje kako industrijska poljoprivreda daje ključni doprinos mnogim ekološkim problemima i kako bi re-dizajniranje poljoprivrednih sistema korišćenjem agroekoloških principa i metoda moglo da doprinese rešavanju mnogih od ovih problema.
Poljoprivreda koristi 85% ukupnih svetskih resursa vode i direktno ili indirektno, proizvodi gotovo polovinu svih emisija CO2 gasova. Industrijska poljoprivreda uvećava veliki deo ovih ekoloških troškova, a takođe je zavisna od visoke upotrebe energije i upotrebe toksičnih hemikalija.
Agroekologija predstavlja alternativnu paradigmu proizvodnje zasnovanu na ekološkim principima kao što su reciklaža otpada, smanjenje upotrebe energije i vode, povećanje genetske raznovrsnosti, bio-regeneracije zemljišta i povećanje sadržaja ugljenika, integraciju stoke i useva u holistički (celoviti) sistem koji podržava druge korisne biološke sinergije. Štaviše, agroekološke metode imaju potencijal da zaista povećaju proizvodnju i prihode seoskog domaćinstva, posebno na klimatskom području Jugoistočnog Balkana.
Permakultura, možda najrašireniji oblik agroekologije, u okviru metodologije ekološkog dizajna, takođe pruža okvir načela i principe koji služe kao osnova za smisaone delatnosti i planske akcije koje omogućavaju ekološko dizajniranje raznovrsnih, bio intenzivnih, održivih sistema prilagođenih širokom spektru kulturnih i ekoloških konteksta.
Široko usvajanje agroekoloških metoda i principa permakulture moglo bi značajno smanjiti gubitak energije, smanjiti upotrebu mineralnog đubriva, pesticida i herbicida i doprineti poboljšanju kvaliteta i uštedi pijace vode, a istovremeno bi omogućilo obnovu degradiranog zemljišta, utičući direktno na poboljšanje biologije zemljišta, sekvestrirajući velike količine ugljenika, stvarajući više bioraznovrsnih poljoprivrednih sistema i pri tome omogućavajući zadovoljenje ljudskih potreba za zdravom, hranjivim sastojcima bogatom hranom.
Takođe, bavljenje ekološkom poljoprivredom može podstaći učesnike i aktiviste da razvijaju istinsku ekološku svest i poglede na svet koji im omogućavaju da pristupe rešavanju problema u agraru i specifičnim delatnostima iz perspektive koja sistematski promoviše održivost, socijalnu pravdu, zdravlje i društveno blagostanje.