Херцеговини, Шумадија; Сусрет, Узгред; Од аутора

Датум постављања: 04.11.2011. 17.46.05

Владимир Јагличић

Од аутора

Најпре о концепцији. На песме првог циклуса су, углавном, навучене завесе које ваља размаћи, на интимном, и ширем, плану. А други циклус су просветљења, по размицању завеса, могућности да се живот, и у стешњености, настави. Трећи циклус доноси један број раније објављиваних песама које помињу критичари у својим текстовима на крају књиге, као додатак, за нову читалачку проверу.

У песми „Разговор с оцем“ мисли се на конкретног клесара, из Сабанте (касније је отац од те намере одустао). Разговори на ову тему су неизбежни, кад на ред дођу тзв. „озбиљне“ године живота. Седели смо крај дрвљаника, у родном селу мог оца, Драчи.

„Зимске слике“ су из шумаричког парка, а „три крушке“ ми је послао кум песника Бранка Брђанина Бајовића, Златко Васиљевић. Стајале су на мом радном канцеларијском столу, док нису увенуле. Шењ је Златково село, у Шумадији.

Павла Поповића, песника, ценио сам и волео.

Чомића вила је напуштена кућа на рубу Шумарица, где је, некада, Врховна команда српске војске, 1915. имала једну седницу, пре повлачења према Нишу и Албанији. Пре Другог светског рата сматрана је летњиковцем – вилом, а сада је руина.

Сцена из позоришног живота обновљене младе српске државе која се догодила Јоакиму Вујићу није измишљена. „Запишавају крушку“ – џелати књаза Милоша су вешали на смрт осуђене о крушку пред његовим двором у Крагујевцу. Запишати крушку постао је жаргонски израз којим је народ коментарисао овакве пресуде.

Гауди, каталонски вајар, својим делима у којима је избегавао праве линије и оштре углове, обележио је архитектуру Барселоне. У његовом поступку има сличности са шумадијским пејсажем који је такође избегао готску оштрину дужи и права.

Песма „Живодрагу, за опроштај“ написана је после смрти песника Живодрага Живковића који је сахрањен у родном шумадијском селу Рамаћи. Последње године живота провео је у својој крагујевачкој кући, у ердоглијској улици Тршћанској, број седам. У песми се спомиње бицикл јер је био омиљено Живковићево превозно и товарно средство.

Са песницима Милорадом Ђурићем, Љубицом Милетић и Мишиним оцем, академиком Војиславом Ђурићем сам се, једног лета, састао у шумадијском селу Крчмарима, одакле су Ђурићи родом; песма је коментар наших тадашњих разговора, уз добру шумадијску препеченицу.

Дејан Обрадовић је историчар, такође из Крчмара, мој друг и сарадник (из „Погледа“ и „Знамена“, крагујевачких листова у којима сам објављивао и уређивао његове историографске чланке). Рано је отишао са овог света.

Бора Хорват (1944-2001) је крагујевачки песник са којим сам се свакодневно дружио осамдесетих година прошлог века, и од кога сам много научио. Умро је изненада, од срчане капи. По његовој смрти саставио сам књигу његових сабраних песама, међутим, на промоцији књиге нисам био. Песма је коментар мог (и Бориног) изостанка.

„Шервудова поља“ су из једне приче америчког писца Шервуда Андерсона, његове збирке „Вајнзбург, Охајо“.

У песми „Поводом Верлена“ реч је о крагујевачком песнику који је, изненада, отишавши у пензију, почео да објављује оно што је, годинама, тајно, као чиновник, писао. Дочепао се боемске слободе, посвадио се с породицом, пишући загонетне шестерце... И тако, не осврћући се за собом, издржао до саме своје смрти која је и повод за ову песму. И Верленову поезију, и Мандељштамову песму о „старчићу налик на Верлена“, иначе, преводио сам на српски језик. Штавише, превео сам и песму Иље Еренбурга, као и песму америчког песника Едвина Арлингтона Робинсона, које за тему имају Верлена и његов живот.

Вратићете се, руке – парафраза, из Верлена:

Vous reviendrez bientôt, les bras pleins de pardons

Selon votre coutume,

O Pères excellents qu'aujourd'hui nous perdons

Pour comble d'amertume.

У песми „Иметак“ помиње се „свето поклоништво“ Жермена Нувоа, песника кога сам, такође, преводио. При крају живота он је примио завет сиромаштва, приклонивши се хришћанству.

Уроборос – митолошко биће, змија која гризе сопствен реп.

Песма „На улици“ настала је после виђења са песницима Димитријем Јовановићем и Душком Петровићем, у Краљеву. Путовали смо на ходочашће у Жичу и Студеницу, а преспавали у Јовановићевој кући, разговарајући до дубоко у ноћ.

Сад погледај у сваки прозор. Сваки – парафраза почетка песме Box of rain, америчке рок-групе Grateful Dead: Look out of any window, any morning, any evening, any day. Аутори су Роберт Хантер и Филип Лаш.

Да ли си икад ходао на киши – парафраза стиха из песме америчке рок-групе Creedence Clearwater Revival: I want to know, have you ever seen therain. Аутор је Џон Фогерти.

У песми „Пригревица“ користи се историјски тачан податак да је мумија фараона Рамзеса, с пратећим драгоценостима, била скривена међу гробовима сиромаха, како би се заварали пљачкаши. Разуме се, узалуд.

Баљковац је село на ободу Крагујевца. Белошевац и Ердеч су крагујевачка предграђа.

Денковац – манастир у Левчу, близу родног села моја матере, Великих Пчелица. Дуленка је речица на којој се налази Денковац.

У песми „Сан о колу“ реч је о три левачка манастира, Саринцу, Ралетинцу и Денковцу које су подигле три сестре, светице, Рала, Сара и Десанка, после косовског боја. Манастири се налазе у близини Великих Пчелица, родног места моје мајке Јаворке.

У позадини песме „Неко“ су стихови из народне мелодије:

Ој, Рудниче, висока планино,

из тебе се Јасеница ствара.

Вас двоје сте најлепши од свију,

ви красите целу Шумадију.

Гледићи су планина у Шумадији и Левчу. Потешкоћи и нежном даху – из Осипа Мандељштама (1895-1938):

Сестры – тяжесть и нежность – одинаковы ваши приметы.

Медуницы и осы тяжелую розу сосут.

Человек умирает. Песок остывает согретый,

И вчерашнее солнце на черных носилках несут

Песма „Пролеће у винограду“ упошљава посебан, мајсторски језик виноградара. Набијач – ступа којом се утврђује стуб, овде, конкретно, у винограду; кременац – врста камена, по којем у Драчи и један горски предео носи име; овде служи за учвршћивање стуба укопаног у земљи; рогови – ластари са гиџе, привезују се, по правилу, за жицу пропету измеђ стубова, у винограду; дињка – врста грозда; глава – овде, тело гиџе, из ње расту рогови; окца и кондири – задебљана чворишта на гиџиним ластарима, служе као одређивање мере при орезивању; горњак – заједничко име за манастире у гори

У песми „Сарабанда и ветар“ мисли се на Хендлову „Theme Sarabande“.

У песми „Шипурци“ мисли се на Шубертов „Trio op. 100 in E flat“.

Песма „Манастирска вода“ има у виду две чесме: ону код манастира Дивостина, коју је изградио краљ Милан Обреновић, и која се налази у дну стрмог манастирског дворишта, и ону код драчког манастира чија жица пролази кроз стари рудник мангана, па кажу да је, због тога, можда, нездрава. Али, обе воде пријају намерницима, за разлику од оне из градског водовода за коју кажу да је хемијски исправна.

Напокон стих „прија ми вода земље ми варварске“ је својеврстан коментар на Овидијев стих из прогонства („не прија ми ова вода“) у којем се он жали на понтску воду на коју није свикао, што је и природно, јер тамо није рођен. За Овидијеву књигу „Tristia“, у преводу Младена С. Атанасијевића (Крагујевац, 1992), својевремено сам написао предговор.

У песми „Стари врускавац“ користи се рефрен из песме проф. Ћирића, Сабанћанина, политичког робијаша за време владавине комуниста, аутора народних мелодија, хармоникаша и текстописца, коме је песма и посвећена. Врускавац је, иначе, врста трешње. Толико је слатка, да у устима вруска. Светолик Ранковић има истоимену причу у којој спомиње и моје родно место, Сабанту, као трешњарски воћарски крај.

Песма „Преваљај буре“ је причута на једној нашој слави, испричао ју је сестрић мог оца, Града Тодоровић: како га је његов отац, Милета, својевремено, док је био дете, терао да, читав дан, ваља бурад по дворишту: само ваљано преваљано буре постаје приправно за наливање вина.

У песми „Сок“ користи се шумадијски израз за осиње и пчелиње гнездо – сат (скраћеница, вероватно, од речи „саће“).

Змајевац је извор у Великим Пчелицама; на жалост, његова вода више није чиста, као некада, када смо је пили – али је жица и даље издашна: дакле, даје што може дати. „Смертију смерт поправ“ је из ускршњег тропара.

Опленац сам, са својом децом, посетио лета 2010. године, кад је и настала завршна песма другог циклуса.

Са Милованом Данојлићем сам, као млад човек и непознат аутор, био у дугогодишњој преписци; са групом пријатеља био сам му и у поклоничкој посети, у његовом родном селу Ивановцима. Тако сам му и посветио песму „Кеса“.

Драган Даниловић је карикатурист и дизајнер из Крагујевца. Дизајнирао је књигу мојих превода историографске публицистике Игора Шафаревича. Заједно смо. неколико година. радили у „Погледима“ и „Шумадији“

Елегија – У време кад је песма написана постало је јасно да ће прах Јована Дучића бити враћен у отаџбину. У песми се користе неки биографски подаци из Дучићева живота.

Мало тихо место – реч је о школском дворишту у Горњој Сабанти, у којем сам одрастао и које сам сматрао својим. Non bis idem (лат) – нема понављања у истоме. Процесно правни термин у корист оптуженика коме се не може судити два пута по истој ствари.

Наше – књигу Хенрија Џејмса подарио ми је песник Бојан Бошковић. Ову песму је, иначе, волео Живодраг Живковић, истичући нарочито стих „сажет је читав свет у трн“.

Драгиша Васић – Реч је о трагичној судбини српског писца Драгише Васића кога су, највероватније, заробили партизани и убили га, у Сарајеву, године 1945. Друштванце из Клуба – мисли се на предартни Српски напредни клуб који је окупљао српске национално опредељене интелектуалце. На под седло Дело – верује се да је Драгиша Васић са собом, под седлом свог магарета, носио историју равногорског покрета. Рукопис, међутим, никада није нађен. Ресимић – добошар, лик из дивне истоимене Васићеве приповетке.

Путовање – песма коју је нарочито волео Чедомир Мирковић и која је настала по Лалићевој смрти. Одиста смо, једне ноћи, возећи се уоколним путевима по ратом захваћеној Босни, разговарали о Елиоту, Готјеу, Паунду, српској књижевној сцени.... Ноћ пред бомбардовање – догодило се да су авиони НАТО-а, сутрадан по нашем разговору, бомбардовали српске положаје.

Босоног по Драчи – у песми се спомињу неки топоними из тог краја у којима су моји преци имали њиве и ливаде. Лети смо ја и отац помагали стрицу и брату у пољским пословима. Мој деда по оцу одиста је умро тако што је пао са сена, денући га. А стриц је до краја свог живота имао грижу савести што је, нехотице, убио змију чуваркућу, кад смо срушили трлу у Слатини. Повезивао је са тим догађајем бабину смрт. Осеца, класа, бика – тако код нас кажу за кукуруз, кад нагрне расти, улето.

Дивостински гроб – Отац Филимон је дуго година био на служби у дивостинској цркви. Крстио је, мене, моју супругу и сина. Често смо разговарали о Достојевском, а угостио је Игора Шафаревича, кад је овај долазио у посету Србији. Једне недеље смо, дуго, стајали на гробу Петра Тодоровића о којем сам написао чланак за „Погледе“ и који је сахрањен у порти дивостинске цркве. Тодоровић је, као српски четник, погинуо у Маћедонији.

Кућа Илијћа – Сам Јован Илић је држао до слова „ј“ у презимену, тако и биограф куће Илића, Војин Пуљевић. Песма је писана под утиском читања његове књиге.

Језеро – са преводилицом Горданом Тодоровић сретао сам се у Српској књижевној задрузи, кад ми је и подарила роман Џорџа Мура „Језеро“. Убрзо потом је умрла. Песму њој посвећену веома је волео Бора Хорват.

Сусрет – у сабаначком школском дворишту подигнут је споменик страдалим српским војницима у отаџбинскм ратовима. Потоње име припада Небојши Пралици. Мачак, Доча и Гиле су школски послужитељи уз које сам растао, Олга и Плана су моје учитељице, а Јефа – колегиница мојих родитеља, наставница. Иначе, песма је настала пошто ме је песник Бранко Брђанин Бајовић наговорио да му покажем своје родно место.

Напокон, бројне су реминисценције на српску песничку традицију, како у језику и стилу, тако и у појединим стиховима, али оне су, као прво, у мом певању нешто што се одавно подразумева, а као друго – спадају у општа места, па нисам нашао потребним наводити их и појединачно, овде, објашњавати.

Владимир Јагличић: ПОСЕДИ :Изабране и нове песме, Лакташи: Графомарк, 2011, 299 стр.; 20 цм.

стр.: 244-247, 250-263 (по избору уредника Библиотеке АБВГ)

ЛеЗ 0007223