Опрашивање

Полинација је процес којим се полен преноси код биљака, чиме се омогућава осемењивање и сексуална репродукција. Зрна полена садрже мушке гамете (сперму). Женски гамети се налазе унутар тучка.[1] / Поленова зрна на зигу тучка почињу да се издужују на доле, стварајући поленову цев. Цев се крече ка поднику тучка у којем је удобно смештен заметак будућег семена. Спајање мушке сперматоцидне и женске јајне полне ћелије назива се оплођење. Из оплођене јајне ћелије-зигота, развија се клица - зачетак будуће биљке. Плодник тучка наставља да расте, стварајући плод, а већина осталих цветних делова полако се суши и опада. / Опрашивачи могу бити инсекти, човек или ветар. (Википедија)

Биљке које се опрашују уз помоћ инсеката називамо ентомофилне биљке. Те биљке ређе изазивају алергије код људи, јер је полен тих биљака влажан, самим тим и тежи, па се због те чињенице теже преноси ваздухом. Најпознатије опрашивање инсектима, које укупно износи 80% површина је опрашивање биљака помоћу пчела. Такво опрашивање назива се ентомофилија. Пчела је незаобилазан инсект опрашивач прије свега, због своје бројности. Наиме, у једној заједници живи и ради и до 80.000 пчела, што зависи од врсте кошнице у којој живе. Предност медоносних пчела над осталим опрашивачима је сама чињеница, да је човек научио како се опходити с њима.

Дресура пчела. - У пчеларству се примјењује "дресура" пчела, да би "натерали" пчелу, да посећује одређено биље које наменски желимо опрашити, како она не би обилазила остало биље. Пчеле се хране сирупом одређене биљке нетом пре цватње и на тај их се начин усмерава, да посећују баш ону културу коју желимо опрашити. То се показало као идеално решење управо за оно биље, које пчеле из одређеног разлога заобилазе.