Српска књижевна посла

Реш треш

Датум постављања: 18.02.2010. 07.36.28

ОКРУГЛИ СТО

Шта чита Србија (3)

Завршни део разговора „Популарна књижевност, између елитног и тривијалног“, одржаног у нашој редакцији

у тзв. "Културном додатку"

Златко Паковић: Кад говоримо о тривијалној књижевности, да ли подразумевамо и треш-књижевност под тим појмом? Да поменем Хабјановићку и Драшковића, који су круна српске треш-књижевности. С друге стране, последња књига Исидоре Бјелице, „Мој деда Луј Витон“... То је треће издање?

Исидора Бјелица: За три месеца.

Паковић: Ви у том роману, најпре, препознајете једну образовану списатељицу. Ја бих га назвао „багателом“, у музичком смислу тог термина. Једноставност, лакоћа, хумор. Исидора пише багателе. „Луј Витон“ је могао да настане пре 20, али не и пре 40, или 30 година. Врло интересантно. То може да чита неко ко уопште не мора да препозна иронију. То је књига о фетишизму, у којој уопште нема критичког дискурса, у смислу, сад ћемо да пљујемо фетишизам. Напротив, то је фетишизам представљен изнутра, сопственим средствима. И ви можете да је читате потпуно обрлаћени тим фетишизмом, без икакве...

Бјелица: Иронијске дистанце. - - - - - - - -

итд., итд. Више- file:///C:/Documents%20and%20Settings/Biblioteka/My%20Documents/Културни%20додатак%20%20Шта%20чита%20Србија%20(3)%20%20ПОЛИТИКА%20C.htm

Приредили В. Рогановић и С. Стаменковић

[објављено:у Политици: 13/02/2010]

Избор из тзв. Коментара корисника

Kurt Vonnegut, 13/02/2010, 11:26

imam nepogrsivi osecaj da je ova ekipa u diskusiji vise knjiga napisala nego sto je procitala...

симонида , 13/02/2010, 12:43

колико далеко, колико напупано!добро је да нисам у том друштву јер никада не бих ни слова написала!

komunikacija , 13/02/2010, 14:39

Ovi ljudi kao da se ne bave jezikom, ne znaju da razgovaraju, svi osim teoreticarke Rosic. Prelaze sa teme na temu, nema dijaloga, ludnica.

komunikacija , 13/02/2010, 14:39

Ovi ljudi kao da se ne bave jezikom, ne znaju da razgovaraju, svi osim teoreticarke Rosic. Prelaze sa teme na temu, nema dijaloga, ludnica.

горан карајовић, 13/02/2010, 11:42

Страшнооооо

g4 , 12/02/2010, 23:59

Pozovite sledeci put i Vuka Draskovica kada ga vec prozivate

Boki , 13/02/2010, 17:47

Dali ste previse prostora Pakovicu i Rosicevoj,...........

Jованча , 06/02/2010, 10:48

Помиње Басара моменат како није могуће писати о темама Босне,Отоманског царства...после Меше и Ива! Генерално овде би се послужио једном старом аналогијом, када се купус кисели , дође моменат када цела главица не може да стане али ако се располута и учетврти могу стати и две попуњавајући празнине! Хоћу да кажем када је неко добар писац и зна да 'кисели' неће сметати да узме тему о којој су писали и Андрић и Селимовић. У сваком случају занимљиво је читати ове дијалоге мада бих ипак волео да чујем нешто слично из мало виших лига.

( )

пошаљите коментар | погледајте коментаре (22)

Књигосаурус Књижић, 06/02/2010, 13:54

У свему се слажем са коментаром Зорице Живковић. О теми није речено скоро ништа, а већ су и врапци научили ко има тираж од 30000 примерака, ко воли да се шиба с књижевним критичарима, и тако даље. Овде треба изузети Басару, човек покушава да се држи прокламованог концепта, онолико колико је то у датим околностима могуће. Ово постаје обично кафанско оговарање.Да у кафани седим за столом са кога се може чути овакав разговор, једном бих отрпео, следећи пут променио кафану. О томе би требало да мисли Политика.

Коментари корисника, публиковани на интернет издању л. Политика поводом тзв. разговора о томе шта чита Србија, чак и кад су записани невешто, директније говоре о тзв. теми и учесницима разговора у њој. Према Давиду Албахарију, тј. према сведочењу једног од његових јунака у једном од његових осредњих романа, постмодернизам је "патентиран" у окриљима тзв тајне службе некадашње СФРЈ. А шта сада Басара тврди? Јесте ли приметили?

" Росић: Да ли то значи да писци, ипак, подлежу захтеву времена?

Басара: Превише сам матор, чак и да хоћу. Тридесет година сам унутар једне поетике. Ево, Тања, ти пратиш моје књиге од самог почетка. Прво је то био неки лични свет, па како сам постајао старији више су ме занимали феномени 20. века, фашизам, милитаризми. Бјелица: Избегаваш конкретан одговор. Политика: Неки критичари су написали, а неки причали по чаршији: Басара се понавља, стално пише исту књигу. Басара: То није далеко од истине. Росић: Не мора да значи да је то лоше. Басара: Пишем о стварима које ме интересују, које познајем. Рецимо, не иде да пишем роман о рату без непосредног ратног искуства. Имао сам проблем због „Фаме”. Критика ми је стално пребацивала, кад ћеш поново написати „Фаму”? А ја сам настојао да се удаљим од „Фаме”. Покушао сам да се огледам и у другим темама. Ту је „Краткодневица”, па „политички” романи. Дошло се до границе... Политика: Засићења? Басара: Моја генерација се суочила са тим проблемом. Кад смо почели да пишемо још су били живи и Андрић и Црњански и Меша Селимовић и Пекић и Киш. Они су већ усисали огроман број тема. Тако је настао наш тзв. постмодернизам. Настао је тако што је Саша Јерков отишао у Америку и чуо за постмодернизам, вратио се и прогласио већ афирмисане писце, са по пет, шест књига, за постмодернисте. И није нам то сметало. ". Па ви видите коме ћете веровати...

Тешко српским историчарима! Док се не отворе одређене архиве!

ЛеЗ 0007149

Page updated

Google Sites

Report abuse