DVA VAN GOGA I JEDAN GAVRAN

Negde između dva obrušena doka vremena

u kući matorog gavrana stari

Van Gog

užurbano pakuje nacrte poslednjih slika

Danim gladan

iscrpljen i žut u rovovima uspomena

neumorno traga za vodom

Kopa bunar

Njegov ašov snagom keltskog koplja

probija slojeve snova

U zemlji priključenoj na

veštačko disanje kraj čijeg postrojenja

Mladi Van Gog hrani tek izleglog gavrana

Ova slika je svedok patnje za razlikom

u vremenu

bez koje pesma liči na ugaženu ponjavu iz

napuštenih kuća

sazidanih u blizini obrušenih

dokova vremena

Negledani prostor se

pretvorio u roba kopača bunara sa

Van Gogom u mislima

Za štafelajem

Vreme bez tla okačeno na obrušene

dokove prljavog vazduha poriče

vezu sa vodom, gavranom i keltskim kopljem

U poricanju ni reči o starom i mladom Van Gogu

Ni reči o sudbini kotrljanja pesme od trpeze za

gavrana do Van Gogovog bunara u kopanju

Žedni ekspresionisti nasrnuće na preostale Templare

na egzibicioniste zaposlene u firmama prostora

Tamo gde je svet utamničen u ćelijama nestanka

Spašene slike nema ko da postavi u nespašenoj

galeriji slepog lavirnita

Smrt u svemu štiti svoj račun

propalim okolnostima nudi kraći put do

sabirnog centra

Konačno mogu da prednjače samo gladni

iscrpljeni i žuti kopači bunara

Dva u jednom Van Goga traže večni put do vode

Od gladi umiru pesnici i lopovi hrane za

gavrane

Čitaoci više ne postoje

Životi reči su nestali u potopima pisma

Nekoliko zapeta je isplivalo na tačku prostora ali

gladni gavran ih je pojeo sa mrvama i mravima iz

neiskopanog Van Gogovog bunara

Pesma je konačno odjavila svoj boravak u rečima

Na ivici prizora

Strelci smrti nišane

jednim metkom u van gogove i gavrana

Zajedno

Rečima je mnogo ranije presuđeno

Ali

Šta sa vremenom u koje niko ne puca

Dokada sa prevarantima šekspirovih predstava u

rezervi

Zar o tome Homer nije divljao u svojim opomenama

Neko reče potčini se a

Hristos

Odluči se