...Ми
Начело стварне речи: „Где није неопходна реч, ћутати; где је неопходно ћутање, на изглед и по свему, тек ту проговорити“.Реч није ту да се њоме завара ћутање, да она јефтино пародира и кочопери се, плитка и празна, она је ту „да се кроз њу отвори оно што је најмуклије у бићу“. Он је за речи које ћуте, које су камене. Њихово ћутање „непромашиво погађа у само срце духовног крвотока.“ То су стварне речи.
Настасијевић редукује израз и своди га на језгро: његов израз је концизан, гномски. Звук и ритам стиха су на првом месту, а не значење речи из којих се стих твори. А звук и ритам се оствраују променом места речи у стиху. Песма треба само да наговештава: зато код њега изостају речи које објашњавају, расветљавају, тумаче. >> Извор:Поетички стаови
* *
ПОЗИВ НА ЂАВОЛОВ ПИР. ТРАГОМ ИЗЈАВЕ МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ АМФИЛОХИЈА ДА "РОЛИНГСТОУНСИ" ПЕВАЈУ САТАНСКЕ ПЕСМЕ. НОВОСТИ, недеља, 5. август 2007. стр. 16.
Ко ли ми је донео ове ове листове недељних "Новости"? И друге исечке, из ових, или неких других дневних новина? Она старина, вршњак моје покојне мајке, - писац који је живео далеко од медија, дневних новина и политичких смицалица?
Колега - професор књижевности у пензији >>.Видети више
* *
Испливавају из некаквих магичних, фантастичних, игром случаја сачуваних, џакова. Претпостављам да их је јесењи ветар седамдесетих нанаео у те бескрајне вреће, налик на рибарске мреже, сеђе...Или оштре маказе неког младића, који је придавао много већи значај стварима, које то можда нису заслуживале?...Ко зна? Кад бих само знао, ко се бавио узалудним послом - исправљања туђих, објављених стихова? >> извор Разни исечци
* *
«Умиремо не од тог отровног брлога, него од бола за литературом»
1
ДВА НАПОРЕДНА КОЛОСЕКА: НАЈЗВАНИЧНИЈА, ТЈ. БИРОКРАТСКА КЊИЖЕВНОСТ, И – БЕЗДАНА
Ко ће написати објективнију и документованију, критички интонирану историју новије српске књижевности у којој би најзваничнија, тј. бирократска књижевност била подвгрнута најригорознијој стваралачкој ревизији, чиме би, можда, био утрт пут и писању макар кратке историје бездане књижевности? Неки нови Ђаво-бог-Писац (како би рекао Мркић), неки нови свети монструм, који би у много чему заменио наизглед незаменљивог Скерлића, тј, толике бледе копије једног Скерлића?
Постојали су монополи, који су сахранили толико талентованих људи, који су писали, али нису имали где да објављују. Монополи система су сахранили и цементирали не само многе потенцијале, него и конкретне људе, ствараоце. ...- Видети опширније: УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА* / Бела ТУКАДРУЗ
* *
- МИРОЉУБ МИЛАНОВИЋ КАО КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА?
БРУКА ОКО СКЕРЛИЋА..
Д. Бт. / субота, 23. 09. 2017. у 16:30
Уручење књижевног признања у Тополи открило незапамћено замешатељство. Бели Марковић одбио да прими награду, за коју се не зна ни ко је додељује
- Мој гест није никаква смишљена намера већ морално начело. Веома поштујем колеге са којима сам поделио "Скерлића", уважавам и чланове жирија, али не могу да се помирим са чињеницом да претходној тројици лауреата признање ни после годину дана није уручено. Сматрао сам да је сасвим природно да се са њима солидаришем. Можда би то урадила и остала двојица овогодишњих добитника да су за то знали.
Једногласном одлуком жирија у којем су били Зоран Милисављевић, Душан Стојковић и Никола Константиновић, прошле године награду су добили Мирољуб Милановић (за роман "Лов на висоравни", Милан Р. Симић (за књигу есеја "Дневник читаоца") и Зоран М. Мандић (за песничку књигу "Србија у дубоким водама"). Могло се очекивати да ће жири остати у истом саставу, али су се из њега својом вољом повукли Константиновић и Стојковић.
- Нисам могао да пристанем на свршен чин пред који ме је ставио Зоран Милисављевић и то из два разлога. Прво, што се према правилнику награда додељује сваке друге године, и друго, што се уручује за три различита жанра: роман, књигу есеја и збирку песама. Истовремено, Милисављевић је непрестано одуговлачио са уручењем прошлогодишње награде, и видевши куда то води нисам више желео да учествујем у том циркусу. На брзину је, затим, склепан нови жири који је донео одлуку какву је донео - каже Стојковић.
На наше питање зашто прошлогодишња награда није уручена, Зоран Милисављевић, иначе, иницијатор овог признања, каже:
- Разлог је врло једноставан и без икакве мистерије. Жири јесте донео одлуку, и то једногласну о признању, али она није званично обелодањена. Наиме, Зоран М. Мандић је пожурио да се у интервјуу за један локални медиј похвали као добитник, и тиме је прекршено правило о награди. Због тога је, практично, награда поништена, и због тога није, нити ће бити додељена.
"Прозвани" Мандић, међутим, има другачије виђење догађаја:
- Вест о награди објављена је у неколико дневних листова, а лично сам је добио путем мејла од члана жирија Душана Стојковића. У интервјуу, у којем се говорило о мом укупном стваралаштву, поменуто је и признање "Скерлић", али сам ја изричито рекао да о томе не могу ништа да говорим јер нисам званично обавештен.... итд.
Видети више
_______________
Па се ви сад, ако можете, снађите у том замешатељству ђаволском, пу, пу. Миостерије, можда и нема, али ђавола има, и судбине на жалост, и колатералне штете, чија је главна мета, ако ћемо да говоримо отворено, после свега, а како би другачије кад је професор Милановић убрзо после тога и умро?
Крајем августа 2020. -Б.Тук.
* *
* *
ОДАВДЕ: БЕЗ ОБЛАНДЕ
КЊИЖЕВНА ФИЛОКСЕРА
Да ли тога зеља има данас?
Зар ту "болест" није искоренио Винавер? Ма, какви. Наша чувена послератна "књижевна филоксера" од Симине 9 до тзв Стубова (не)културе - кратко растојање, уздашчић историјице, од једног до другог удружења Филоксериста и опсенара, чланова титовске елите и чувене Секте ЈаПаЈа - обузела је извесна епидемија којој нема другог лека, осим мотике...
Дакле, тога зеља има више него зеља, више од кукоља! И због тога је, данас, више него пре, него икада, потребитији неки Мичурин, стручњак за сузбијање напасти, која се свуд раширила. Не само по српским виноградима, селима, и сваком оном месту које има аутобуску или железничку станицу и своју извикану књижевну наградицу.
Друштвене мреже на интернету нису запосели само они што се много досађују, и за компјутером висе од јутра до сутра - не само чилагери у глибу до појаса, него и млади, амбициозни, и промашени људи, свих фела, ботови који остављају невероватни грађу, у сваком погледу, на Фејсбуку поготову.
Филоксере тобож књижевне има више него највулгарнијих вицева, него непристојних жврљотина на тзв. јавним местима - позната предратна болест грозних винограда, докусурила је саму идеју винограда, уз помоћ булументе књижевних диверзаната...
итд.
Та фуснота је датирана; настала је тамо у Шведској у време кад не беше прошло ни четрдесет дана од смрти професора и писца Милановића. - Покушавао сам да пишем о писцу и човеку Милановићу тада, али некако није ишло... Као што не иде, како кажу, ни данас, две године коликоје прошло од његовог укопа...
Уочи Велике Госпође 2020.
БЕСПЛАТНО ПРЕУЗИМАЊЕ ДИГИТАЛНИХ ИЗДАЊА "ЗАВЕТИНА"
