КРАТКО ПРЕДИСЛОВИЈЕ

2004. године славили смо двеста година од подизања Првог српског устанка који нам је омогућио да се, после вишевековног робовања, осовимо на ноге, постанемо, макар привремено, слободни и врло брзо, и себи и другима, покажемо како нисмо само вични оружју већ и песми, најпре усменој, а потом, појавом Доситеја Обрадовића и његових ученика, као и Симе Милутиновића Сарај- лије, и писаној.

Песник и антологичар Душан Чоловић се одужио историји, нашим прецима, родољубивој поезији која нам је доста дуго била јача лирска стра- на и уочи те године је објавио антологију Захвално потомство 1804-2004. Претходиле су јој две: У храму усталаца (Избор родољубивог песништва) (1995) и Сретењске зоре (Изабране песме о Првом српском устанку) (2002), а ове године уследила је још једна (с претходним двема она чини антологијско трокњижје) Уздарја Првом српскомустанку. Тако је Чоловић показао како је најпозванији и најобавештенији позналавац наше лирике која се Првим српским устанком надахнула да би наше вековно слободоумље и песнички оплеменила. Управо он је био тај који је Шумадијским метафорама, песничкој мани- фестацији заснованој 1987. године, предложио да установи повељу "Карађорђе" за животно дело и

отпочне са њеним додељивањем почев од јубиларне 2004. године. Пропозицијама је предвиђено да се награда за животно дело додељује песницима који су обележили епоху а да је, притом, њихов опус до сржи био прожет слободоумљем и осталим племе- нитим идејама које су покренуле на устанак наше јуначке претке. Жири су, уз Душана Чоловића као председника, сачињавали Зоран М. Мандић, песник и књижевни критичар и Душан Стојковић, песник и књижевни критичар, а пошто је обзнањено ко су први добитници повеље, и двојица првих лауреата постали су његови чланови.

Награда је до сада додељивана четири пута и понели су је: Радослав Војводић и Никола Цинцар Попоски за 2004, Матија Бећковић и Срба Игњато- вић за 2005, Томислав Мијовић и Зоран Костић за 2006. и Радомир Андрић за 2007. годину.

Књига која је пред вама треба да представи песнички опус награђених стваралаца. Замишљено је да сваки од њих буде равноправно представљен са по двадесет песама бираних по антологијским критери- јумима. Као њен приређивач (онај ко је извршио избор песама и написао краћи синтетички критички текст о сваком песнику) изузетно сам задовољан што је жири показао довољно критичарске истанчаности и нерва и определио се за песнике, слободољубиве до сржи, различитих поетичких усмерења. Ишчитавање њихових песма, сасвим сам сигуран у то, омогућиће читаоцима да виде у малом како изгледа савремена српска поезија.

Душан Стојковић