* *

Одломак из "Наставак разговора"(1)

- Чињеница је да у рату долази до ослобађања од лажи,привида и илузија, долази до прелома у животу појединаца, народа,до погрома и геноцида, али истовремено и до отрежњења, отварања

и стварања нових животних путева, како за појединце тако и за народе; како каже народна мудрост: " Не пада снег да покрије брег,

већ да свака звер покаже траг"?

Варвари воде ратове; ратови су варварски. Човек и народ мора да се брани од великог зла, да брани свој живот и имовину. Устанци или ратови српски вођени за крст часни и слободу златну, били су оправдани, и често су заливени српском крвљу. Понекада српски

народ није имао избора; и ризиковао је у рату губљење биолошке масе.

Нека српска села називају се Удовице; у мом родном месту више од осамдесет њих није се вратило са Солунског фронта; толики су остали на Сремском фронту, или на поприштима у Босни...Колико је јединаца

изгинуло из Невесиња у последњем унутрашњем југословенском необјављеном рату, у Босни, у Србији? Кад јединац умре, кућа се затире. У мом родном месту, у последњих педесетак година, затрло се

више од стотинак кућа. Како је тек у другим селима и местима? Често сам разговарао са мојим оцем, истинољубивим човеком, расним типом наших српских сељака и писара (јер он је требало да буде општински

деловођа, што је као младић и био), о пустоши која се сручила на многе српске куће у другој половини ХХ века. У селу вам је све на оку, не може се скрити као у градовима, великим. На селу се види она права Србија, она друга, непозната, придављена, она жилава и вечна.

Нефотогенична Србија. Она чека свога писца, али и свога обновитеља. Неће је обновити култура новог незнабоштва, ново идолопоклонство, светска идолатрија, већ побожна и радина генерација која ће доћи. Србија је опустошена земља. Успавана земља. Средином јануара је "Политика", тај лист који је као ниједан други играо онако како се свира, објавио из рукопсне заоставштине Васка Попе пар стихова који подсећају на закаснело пророчанство:" Живећемо у доба ножа//Велики нож ће пресећи на двоје/ Све чега се дотакне / Па и нас саме // Доживећемо да се нож / Набоде на свој сопствени вршак / И да буде посечен / Од својих оштрица..."

Ето најсажетије изречене истине о Србима у ХХ веку, о њиховој судбини, о оном што им се догодило. Колико је био у служби речима, овај песник је био и у служби, на жалост, метафорично речено, ножа о којем говори. .... Видети више

*

* *

* *

* *

* *