Јесен

ЈЕСЕН

Ветар журно разбацује смеће

У блато претворено опало лишће

Замагљен видик клизи са

Оронулих фасада

Облачни свод подстиче несаницу

На слици невољно лице песника

Над одложеном тастатуром

Компјутера

Дим цигарете савија

Неправилне кругове

На небу нечитак рукопис

Запуштених трагова из разних

Историја сумње

Спуштени поглед даха

Незадовољног ритмом дисања

Наизглед у дубокој води

Крије се

Јесен

БЕГУНАЦ

Ни он не зна где је

Лавеж са ланца прогонитеља

Понизно прљавим рукама у

Чорби гусара

Несавладиви вирус похлепе

Пред лицем забринутог Бога

Удише мали свет

Главне рачуновође траже и

Одузимају све

Од јутра до мрака за

Немогућим трагом

Бегунца

На сав глас развикани

Не чују се међу јатацима и свињама

Које увек рокћу на свој јадни

Начин

Неко је гадно оклеветао човека

Са вечере са бегунцем

Похлепним гусарима

Поручује забринути Бог

НА ИВИЦИ

Невидљиви човек

преко пута погледа у

немом дворишту

распитзје се

Можда га је неко покрао

видљиво помисли себична

Врана

пролетевши кроз зачараност

распитујуће невидљивости

У собичцима замрачених

прозора узневерене наказе

машатале су о укусном месу

Жртве

Невидљивац је наставио да се о

предикатма њихове маште

распитује на другом крају света

чудио се сиромаштву

врана и наказа

видљивости

На самој ивици кретања је застао

покупивши сенку спалу са свог

Умора

ЈАДНИК

Он је увек несрачунљива бројка

сметајући сувишак мањка

светлости

Непопуњен размак у тексту за

успелу

реченицу описа стакла

Виђен је у азилима пропалих

песника

није просјачио

Чувао их се

Некима је показао своје ципеле

Замка за трагове

изговарао би на одласку

Звали су га

Јадник