ČITANJE OCA

Oca sam neretko čitao u metaforama

priča o majci

Začudio sam nejaku Poeziju

Opisom

fotografije sa nadgrobnog spomenika

Kravata moga oca

Naslov je eseja objavljen u

novosadskom Dnevniku

Reč je više o literaturi

U praznoj rubrici sećanja napisah

Oca nisam upoznao

Rano je otišao da bi me vodio na izlet u

Budućnost

Godine njegovog odsustva neretko su me

svraćale u njegovu biblioteku

Knjiga o majstoru ljuljaški

Uz Frunzeove memoare

čita se sa lakoćom razumevanja

Piščeve samoće

Izbledeli

tužno žuti papirići iz

gornje fijoke očevog stola navode na

ogledala njegovih zapisa

O čemu je to pisao moj otac proveravam u

fusnotama razbacanih snova

Da li se dopisivao sa bukom koju snovi

zataškavaju u vodi prezira isticanja recimo

Modela anonimnih uspomena

Na jednom krivom mestu postoji stih

U mnogim uspomenama nema više

Praznih mesta

Vlastodršci se boje onih koji ih iritiraju

nepristajanjem na veličanje praznoumlja

Njihovog sećanja

Otac je bio ratnik

Poštovao metu gledajući joj pravo u

Oči

Verovao je u božija nepodržavanja

Ni strelca

Ni mete

Tiho je disao izbušenim plućima

Nisu ga plašili pogledi unazad

Prolaznost je naselio tomovima iz

svoje biblioteke

Tačno je znao kome koju knjigu ostavlja

Antimemoare namerno nije završio

U jednoj od fusnota zapisao je

Vreme je slučajna nada

Mogu da očekuju potpisnici

ugovora sa sobom

Čitanje Oca pomaže razumevanju

Beleške o autoru

U kupeu nade vreme liči na

Majčin savet

Kreći se

Ko zna da li to čini

Zemlja

Umorna sunčeva ljubavnica

Čitanje neprozirnog rukopisa donosi

Sreću piscu

A

Sreća je lažno vreme nade

rekla bi Mati