SVI TI SE SMEJU

Kako ti prići

I samo došapnuti

Tako klonulom na mrkoj prašini

Grumenu koji dahće

Na sred utabane tacne

Smrtnom poslužavniku poluprazne arene

Sagnuti se,uneti se u lice

Iz kog kilja još vreli dah

Sakriti se od presjajnog pogleda,

Odlazeđih polomljenih staklića,zabiti u uho i srce

Oproštajno obaveštenje

Ne kikoći se , ne diči se

To što je u tebe pobodeno

Što viri i kaplje

Štrči i hladi

Nisu ukrasne ukosnice

Šnale od zvezda,šal od sunca

Vita koplja,španska serija

Ljute rane i goveđi hidalgo

Oko svega

Božija i ljudska publika

Rosi krv,krvari rosa

Uzalud se sijaš

pesniče

DNEVNA STRAŽA

Kako je lepa ova rupa

i u njoj bunar pun kisele mesečine

i tvoja mi je ružna grimasa podnošljiva

ona kojom pokazuješ da me ne razumeš

kako obuzima, kako opija ova zbrka s čulima

u grlo vidljivo,uhom taknuto,miris slabog pamćenja

muvlji nužnici -veliki zidni časovnici s kazaljkama

sekačima večne dosade,čemu uopšte ogledala

kako je dalek onaj hitri doručak,onaj grč bez metafore

stvarnost mlečnih zuba,drhtanje koje sve trpi preozbiljno

samo tebe nema,opet si neizlečivo zdrav,vešt i priseban

ni sasvim budan, ni sasvim voljan za nesanicu za priviđenje

za preskakanje rupa

okrenut si leđima jer sve razumeš

__prateca poruka Ne vide Oni nikog

ne cuju oni nista

ovi svetuju Vladu

oni vladaju Svetom