JAMARI / Zoran M. Mandić

JAMARI

Ko su jamari?

Kopači raka?

Životinje koje žive u zemlji,

poput krtica, ili neko sasvim treći sa

tamnog popisa smeća ljudske

civilizacije?

Odgovor na to pitanje ne treba

tražiti od pesnika.

Poezija je sabirni centar pitanja.

Njihovi postavljači mizerno žive u

njenim još mizernijim depadansima.

Iako se u ovoj priči ne radi o

prevarantima i pljačkašima poezije

ona se mora ograditi od rasadnika fanova

njenih ružnih zlatarnica.

Na jamarskim posedima odraslo je

Društvo nikogovića.

Karijere su najcrnji najmanici

započeli prvo kod septičara.

Vremenom izrastoše u poverljive sluge sa

platama redovno zaposlnih taster- majstora,

tračera, podmetača...

Ništa im nije sveto, ni Bog, ni porodica, ni

tuđe ograđeno dvorište. Spremni su na sve, ujedaju,

pljuju, žene se i udavaju samo za viruse i bakterije.

Na reverima nose bedževe načinjene od krasta

povređenih ljudskih duša. Na sahranama se

kikoću, na daćama opijaju. U svojim nezazsluženim

životima neumorno nastavljaju kockanje sa

sudbinama neistomišljenika.

Poružneli do dna sivila podižu blatare iz kojih

neumorno ekspeduju gomile naručenih zala.

Niko im ne valja niti im je ravan u usavršenom

bezdušju nakaznosti odevenih u skupocene odore.

Imaju i ono što nemaju bogateći tako duhovnu

propast iz koje ne znaju ni kuda, ni kada da

izađu, zatraže oprost grehova, saperu krmelje,

očisted crnilo ispod popucalih nokata,

izvrše samoubistvo....

Skakavcima i nezasitim seksama ih zovu. Muve ih zaobilaze,

ne puštaju ih u utvrde nezagađenih vazdušnih kolonija.

Mravi i ose

sklopile su savez protiv njih. Medvedi prave motke sa

kojima će, umočenim u fekalije, krenuti jednog dana, da ih

počiste. O jamarima sustegnuto su pisali Servantes, Šekspir,

M. L. Belatukadruz, Boško Tomašević, Rade Drainac, doktori

straha Leon i Zoks.. Pingvini traže osnivanje posebnog

kaznenog PEN bloka,

napravili su i nacrt njegove zastave.Članstvu bloka

žele da se pridruže neki nesvrstani vampiri i nekolicina američkih

šišmiša. Svi su se dali na pisanje projekta o hermetičkom

opkoljavanju jamara. Opkoliti, izolovati, zapaiti, uništiti...

Sravniti sa zemljom kao Kartaginu. U jame sipati najžešći otrov.

U trovačkim poslovima svoja iskustva Bloku nude pacovi i korovi. Ne žele

žive jamare, ni njihov DNK-a.

Svet je mali božiji biser – peva mešoviti hor ptica

stanarica i selica. Jamare u jame – dovikuju pojedinačni glasovi

lavova i tigrova. I ajkule pišu svoje podrške stvaranju novog

svetskog poredka. U panici su jedino neuropsihijatri zbog načina na

koji treba da suspenduju jamarima pravo na lečenje. Neki od njih su za

opciju da se jamarima prvo odseku prljavi jezici. A, potom

pristupiti obdukcionoj analizi

opstruktivnih uzroka tamnih moždanih fleka.

p.s. komentar

Iz Kadruztubelagovog Priručnika spasenja, objavljenog u drugoj godini nove ere postoji jedan zapis o jamarima koji su, zbog sažaljivosti lavova i tigrova, ostali neposečenih jezika. Pisac je u tom tekstu, između redova, pomenuo jamare, kao preteče inkivizitora, ali je u definicijama pravio velike jezičke greške identifikovanja mesta na kojima su oni najbolje uspevali i održavali svoju lozu. Istinski predstavnici ljudske dobrote žalili su vekovima što božiji mač nije sasekao tu odmetnutu gamad.iz krila duhovne i egzistencijalne ljudske čistote. U arhivu “otpalog lišća” Nesebičnog muzeja Zemlje Zavetine postoji više zapisa o tim propustima. i neshvatljivim popustima božje kazne.

Mandić na Vukovom saboru