СУТРА

Не петља се у Сценарио спровода из

кога је бекство

Знак

Неприпитомљеног Страха

Од кога бежати из кривих жанрова

Неопорављеног Смисла реченог

Беле таблете од 20 милиграма

Украдене из једне Апотеке

Расправе

О Сутра

Задуженог Данасом у Јуче

Гле, како Песма упорно трпи саму

Себе

Како на балу својих Ухода

припрема Храну бачену на уље

Четири Јајета на Око

Добро осољену са младим црним

Луком

Позадини оног што Храну претвара у

Отров у

Вежбање Традиције на обичном

Апстрактном Цртежу

Да ли је Заборав

Дали и његова вангоговска Историја

Да ли је Галапагос Депонија

Неугажених сенки Прошлости

Диносауруса

Нака се пита Достојевски

Писац, Сведок без ДНК-а

Непосрнуло свевидеће Око на

Рулету Сајта новог Пејсажа

Сутра

Умочено јуче у загађеној Води

Сутра

Хеј

Да ли се то Време извињава

Простору

Пред уштирканим Почасним водом

Поезије

Филозофи никада неће одгонетнути ту

Тајну, јер она не постоји

Песник Зокс и сликар Бата Михајловић у једном београдском ресторану

На пола пута

Да ли

Ко зна како је о томе

мислио Дали

Сурови критичар Ван Гога

Рекли би

Сликарство је обмана Ока у

које је Свевишњи сакрио

Пејсаж у коме је некад заборавио

Портрет ореола Сунца

Изнемоглу светлост

Дадиљу мрака, Непрозирно

Време на трагу лоше обликованог

Статуса Простора

Сутра је помен настрадалој жељи из

Оног увек Иза где

Помоћници оптимизма копају темеље за

Нове, чистије станове насамареног

Песимизма

Неверице

(Стих из Песме онемоћалог Песника

Сонета)

Увлакачи Ритму и Мелодији

губе Дах у потерама за обичним

Речима

Узимају награде оверене у

Вишем суду за плаћенике, за

Претлатнике на текстове посрнулих

Колумниста

Све је бело, све је црно

Узвишени колорит не тумачи

Сензације размена њихових

Мена и Промена

Бодри чистоту Ћутње